SREĆNA SLAVA! Slavske čestitke iz zbirke Muzeja Vojvodine

.

0
0
0
s2sdefault

Slavska čestitka
Izdavač: Knjižara Sv. F. Ognjanovića
Novi Sad, 1917.

Pojava ansihtskarti u građanskom društvi krajem 19. veka bila je velika novinu u načinu komunikacije. Društvena i komunikacijska uloga čestitki dovela je do njihovog izdvajanja iz anzihtskarti. Razvoj i popularnost čestitki uticali su na pojavu mnoštva tema i motiva. Društvena potreba je diktirala nove podvrste čestitki: novogodišnje, božićne, uskršnje, rođendanske, imendanske, ljubavne, slavske i dr.

Slavska čestitka
Izdavač: Milan Ivković
Novi Sad, 1914.

Prepoznavši značaj ovih anzihtskarti, koje su zauzimale važno mesto u građanskom društvu, izdavači su veoma brzo reagovali na nove potrebe građanstva. Mnoštvo tema, podtema i simbola uticalo je na stvaranje posebne ikonografije čestitki i razvoj vizuelnih kodova komunikacije. Vizuelni deo čestitke je svojom simbolikom dopunjavao tekstualnu poruku sa poleđine. Izdavači su reagovali tako što su angažovali umetnike u kreiranju motiva za čestitke. Svaka tema predstavljena je mnoštvom različitih simbola vezanih za određene praznike i prigode. Dobro odabrana ikonografija i simbolika čestitki s kraja 19. i početka 20. veka izazivala je divljenje i uticala na njihovu veoma veliku popularnost. Vizuelni deo čestitki se kroz istoriju prilagođavao društvenim potrebama.

Slavske čestitke

Krsna slava je drevni srpski narodni običaj vezan za proslavu sveca zaštitnika doma. Proslava krsne slave uticala je i na pojavu prigodnih čestitki. Slavske čestitke bile su popularne do Drugog svetskog rata, da bi se ponovo javile krajem 20. veka. Na njima je uvek prikazan lik i ime sveca zaštitnika doma, a često je i odštampan ćirilični natpis Srećna slava!

Slavska čestitka
Izdavač: Moderna knjižarnica Konstantina Đ. Čavića
Novi Sad, 1918.

Sveci koji se javljaju na čestitkama, a čuvaju u Muzeju Vojvodine su: sveti Nikola, sveti Jovan, sveti arhanđel Mihajlo, sveti Georgije, sveti Stefan, sveti Dimitrije, sveti Pantelejmon i dr. Svi su prikazani sa sjajnim oreolom.

Kao plemeniti metal, zlato se u skoro svim starim kulturama dovodilo u vezu sa Suncem. U pravoslavnom svetu se smatra simbolom nebeske svetlosti i savršenstva, što se može zaključiti i po zlatnoj podlozi pravoslavnih ikona. Otuda se zlatna boja često javlja na slavskim čestitkama.

Slavska čestitka
Izdavač: Umetnički zavod Grafika
Novi Sad, 1923.

Pozdravni tekst na poleđini je u funkciji čestitke povodom proslave određene krsne slave, upućene  ne samo članovima porodice, nego i rođacima, kumovima i prijateljima. Svako čestitanje značilo je izražavanje želje za blagostanjem, srećom i uspehom povodom ovako svečanog praznika u jednoj porodici. Porukom u formi čestitke primaocu je ukazana pažnja, poštovanje i čast. Kroz pozdravne tekstove i poruke prvih decenija 20. veka često je provejavao veoma blizak, nežan odnos između članova porodice, kao i odnos pun poštovanja. Prema nekim istraživačima, blagoslov u tradicijskoj kulturi predstavlja verbalnu formulu kojom se na poetski, svečan i uzvišen način želi odagnati zlo od drage ili poštovane osobe, odnosno prizvati sreća  i blagostanje.

Milkica Popović, muzejski savetnik