Novčić u česnici kod Srba u Vojvodini

.

0
0
0
s2sdefault

Pored svoje osnovne namene, novac je u prošlosti bio prisutan i u narodnim običajima. Jedan od karakterističnih običaja vezan je za česnicu – božićni obredni hleb, odnosno pecivo u koje se stavlja metalni novac. Mada u nekim krajevima Vojvodine ima oblik pogače, kod većine vojvođanskih Srba, česnica se po pravilu izrađuje od tankih kora premazanih medom i simboliše „Hristove pelene“.

U svim kućama u česnicu se obavezno stavlja metalni novac. Često je to morao biti srebrni novac. Kod nekih porodica ovaj novac je uvek isti, negde se menjao svake, a negde svake treće godine. I danas se u nekim kućama može naći stari austrougarski novac ili novac iz vremena Kraljevine Jugoslavije. Prema opštem narodnom verovanju metali imaju magijski karakter. To potvrđuje i mišljenje istraživača srpske narodne religije da je novac iz česnice prvobitno predstavljao magijski predmet čije se delovanje i zaštitna moć nastojala preneti na useve, stoku, ukućane kao i na sve poslove od kojih zavisi život kućne zajednice.

Novac iz česnice je igrao značajnu ulogu u verovanjima.  Već prilikom donošenja vode za česnicu, ona je „darivana“ tim novcem, a neki su ga stavljali u vodu kojom su se ukućani umivali na sam dan Božića. Izvađeni novac iz česnice stavljao se u sud iz kog se poji stoka, a negde je u tom sudu stajao sve do Nove godine tj. Malog Božića.

Prema narodnom tumačenju, metalni novac je stavljan u česnicu radi čistote žita. U Begeču, nađeni novac u česnici, ili parče odlomljene česnice u kojoj je bio novac, podizao se uvis uz reči „ovoliko da poraste žito“ ili „ovoliko da poraste kudelja“. Pri vađenju novca iz parčeta česnice gledalo se da li je na novcu uhvaćeno testo, što je značilo da će godina biti rodna ili znak da će krava biti steona te godine.

Pored sreće koju je trebalo da obezbedi, verovalo se i u njegovu apotropejsku moć. Kod Banatskih Hera testo sa novca čuvalo se zajedno sa ružom sa božićnog kolača i time se zalagalo bolesno dete ili marvinče, dok je u Vatinu i Banatskoj Subotici korišćeno kao lek protiv besnila.

U retkim prilikama, novčić iz česnice je mogao da napusti kuću. U nekim porodicama dodavao se novcu prilikom kupovine stoke ili nekih većih stvari za kuću, da bi se time obezbedila sreća. U okolini Sombora, u južnom Sremu i nekim selima Banata, njime su kupovani ulje, tamjan i so. Negde se koristio prilikom kupovine ulara za ždrebe ili su njime kupovana jaja za nasad. U Novom Miloševu se koristio prilikom kupovine šešira nekom od muškaraca iz kuće, dok je u Vrdniku ovim novcem darivana devojka na proševini. U Inđiji, Belegišu i Čenti zabeleženo je da se novac iz česnice davao muškarcu kad je polazio u vojsku ili u rat, da ga štiti od puščanog zrna.

Pri lomljenju česnice gledalo se u čijem parčetu će biti novac, što je do danas rasprostranjen običaj, budući da se od svih božićnih obrednih kolača najviše održala česnica. Pronaći novac u česnici značilo je sreću za čitavu godinu. Verovalo se da donosi sreću i to ne samo onome ko bi ga našao u svom parčetu, već i čitavom domu. Nađeni novac iz česnice pripadao je onom ko ga je našao, te ga je domaćin morao otkupiti. Mnogi su novac za česnicu stavljali za kućnu ikonu, gde je čuvan do idućeg Božića i na taj način, bio je i svojevrsna „čuvarkuća“.

Aleksandar Petijević, muzejski savetnik