Kulpinski dvorac kao vanzemaljska baza

.

0
0
0
s2sdefault

Na vajarskoj koloniji Muzeja Vojvodine u Kulpinu, koja je bila u znaku reciklažne skulpture, učestovao  je i vajar, konzertvator i dizajner  Darko Đorđević. Tako je posle kolonije Zbirka savremene umetnosti Muzeja Vojvodine obogaćena za 12 dela, skulptura i crteža ovog autora.

Te 2014. godine nastala je serija vanzemaljaca, koju je po priči našeg umetnika, iskopao L. A. u potrazi za zlatom ili blagom bogate porodice Stratimirović, koja je nekad živela u kulpinskom dvorcu. Da bi brže kopao, patentirao je i uređaj za bockanje, koji je, doduše, više nalikovao na neku modernistički skulpturu.

Umesto blaga, naišao je na stare robote i ploče sa rupama. Ove čudne ploče su po svedočenju Đorđevića mogle da nalikuju na mape sazvežđa, a sama činjenica da su imale zvezdane putokaze govori u prilog da ovi roboti-vanzemaljci nisu slučajno aterirali baš u kulpinske atare.

Tako zahvaljujući duhovitom Darku Đorđeviću, Muzej Vojvodine danas ima kolekciju vanzemaljske umetnosti, koju čini pet tirkiznih glava robota i pet crteža njihovih fizionomija (tri na papiru i dva na drvetu), zajedno sa mapama sazvežđa, kao i uređajem za bockanje.

Osim ove nesvakidašnje vanzemaljske tirkizne kolekcije skulptura i crteža, Đorđević je Muzeju Vojvodine poklonio i skulpturu od terakote nastalu tokom umetnikovog gostovanja u Kikindi na simpozijumu Tera 2007. godine. Terakota nazvana Stakato je spolja polukružnog oblika, a iznutra je šuplja. Zbog takvog oblika je veoma akustična, a prema rečima vajara može da proizvodi zvukove između basa i udaraljki. Tako je nam je ovaj lucidni umetnik, pored prijatelja iz drugih sazvežđa, poklonio i skulpturu koja priziva zvukove iz drugih sfera.

Dragana Garić Jovičić, kustoskinja – istoričarka umetnosti