Bitka kod Petrovaradina 1716.

.

0
0
0
s2sdefault

 

 Plan i prikaz bitke kod Petrovaradina 5. avgusta 1716.

Crtao: Cyriakus Blonder, major inženjerskih jedinica

Rezao: J. A. Corvinus; štampao: Jeremius N. Jolf,

1716-1717, Augzburg

Bakrorez na papiru: pr.: 54 h 42 cm, l.: 55,5 h 43 cm.

Inv. br. L 225

 

 Poslednja velika bitka kod Petrovaradina u austrijsko-turskim ratovima odigrala se 5. avgusta 1716. godine. Veliki vezir Silahdar Damad Ali-paša krenuo je sa vojskom od Beograda prema Petrovaradinskoj tvrđavi. Već je bio slavan jer je prethodne godine osvojio Moreju od Mletačke republike i time prekršio Karlovački mir iz 1699. godine.

 Naspram Osmanske vojske stajao je predsednik Dvorskog ratnog saveta i komandant austrijske vojske – slavni vojskovođa, princ Eugen Savojski, pobednik u mnogim bitkama sa Turcima.

 Za komandanta svoje vojske turski sultan odredio je svog zeta – velikog vezira Silahdar Damad Ali-pašu. Sa oko 150.000 vojnika otpočeo je vojne operacije. Krajem jula prešao je preko reke Save i uputio se ka Petrovaradinu. Osmanska vojska bila je sastavljena od 40.000 janičara i 30.000 spahija, a pomoćne trupe su sačinjavali krimski Tatari, Vlasi, Arnauti i Egipćani.

 Komandant austrijske vojske, princ Eugen Savojski, prikupio je 51.000 pešaka i 27.000 konjanika. Borbe su započete 2. avgusta, sukobom carske konjice sa prednjim delovima nadolazeće turske vojske. Turska vojska je do 4. avgusta opkolila Petrovaradinsku tvrđavu. Kopajući približnice, ona se našla 50 m ‒ 100 m od bastiona i utvrđenih šančeva. Princ Eugen tada odlučuje da prvi napadne i iskoristi momenat iznenađenja. U noći između 4. i 5. avgusta strahovita oluja sa jakom kišom omela je carsku vojsku u nameri da iz logora na levoj strani reke Dunav pređe preko pontonskih mostova i uspostavi se prema turskoj vojsci. Mostovi su pokidani u nekoliko navrata i odneseni maticom reke, što je usporilo prelaz. Napad je planiran za svitanje u 4.30, ali bitka počinje u 7 časova. Čekalo se da se prosuši raskvašeni i blatnjavi teren.

 Bitka je završena do podneva, a turska vojska je, iako brojna, bila strahovito poražena ‒ prosto masakrirana. Teško ranjeni veliki vezir Silahdar Damad Ali-paša umire u porti Saborne crkve Svetog Nikolaja u Sremskim Karlovcima. Pored njega gine i janičarski aga.

 Turski gubici bili su veliki – oko 30.000 vojnika izbačenih iz stroja, od toga 6.000 mrtvih. O žestini sukoba svedoči činjenica da je zarobljeno samo 20 turskih vojnika. Austrijski ratni plen obuhvatao je: 172 artiljerijska oruđa, topove i merzere, 156 zastava (ne računajući one koje su austrijski vojnici uzeli ili pocepali), pet konjskih repova na koplju sa zlatnim polumesecom na vrhu – simbolom najvišeg zapovedničkog dostojanstva komandanata kod paše, tri para velikih ratnih bubnjeva, veliki broj timpana (doboša), na hiljade šatora (princ Savojski uzeo je za sebe šator velikog vezira), 2.000 kamila, krda volova i bivola i ogromnu količinu namirnica.

 Austrijski gubici iznosili su 2.122 mrtva vojnika i 2.301 ranjeni vojnik. Oficirski kadar imao je gubitak od 4 mrtva generala i 103 mrtva oficira, a ranjena su bila tri generala i 101 oficir. U znak zahvalnosti za veliku pobedu, u pobedničkom logoru je 8. avgusta održana svečana misa Te Deum, koju su služila 74 vojna sveštenika, uz pobedničke salve preko 140 većih topova sa tvrđave.

 Nedelju dana kasnije (15. avgusta) i u Katedrali Svetog Stefana u Beču služena je misa Te Deum povodom pobede kod Petrovaradina.

 Papi Klementu XI su, kao znak pobede, poslate na poklon dve turske ratne zastave i dva konjska repa. Po starom običaju i u saglasnosti sa svojim kardinalima, papa je, u znak posebne časti i priznanja za izvanredne zasluge za hrišćanstvo i crkvu, princu Eugenu poklonio šešir i mač.

 U Muzeju Vojvodine nalaze se predmeti koji čuvaju sećanje na ovaj istorijski događaj. Danas je pred vama bakrorez iz 1717. godine koji se čuva u okviru Zbirke likovne umetnosti XVIII i XIX veka.


Ilija Komnenović, muzejski savetnik - istoričar