Vojvođanski Srbi – dobrovoljci u Prvom svetskom ratu

.

0
0
0
s2sdefault


 Tokom leta 1916. godine Prva srpska dobrovoljačka divizija, spojena sa Drugom dobrovoljačkom divizijom i preimenovana u Srpski doborvoljački korpus, brojala je oko 16.000 vojnika. Dana 27. avgusta Rumunija, do tada neutralna država, podlegla je ponudama Antante i ušla u rat na njenoj strani, što je odredilo sudbinu dobrovoljačkog korpusa. Predosećajući da će svoje kosti ostaviti na Dobrudži kraj Crnog mora, daleko od svog doma i otadžbine, ni dobrovoljcima, a ni srpskim vlastodršcima i vojsci, nikako nije išlo na ruku to što je Antanta Rumuniji obećala ceo Banat kao nagradu. Saznanje o mogućem gubitku i srpskog dela Banata, posebno je uticalo na dobrovoljce banatske Srbe, ali i na ostatak ljudstva divizije, koju su lagano počeli da nagrizaju demoralisanost i razočaranost.

 Bez obzira na problem Banata i dodatne nedaće kao što su loše snabdevanje hranom i opremom, nedostatak municije, zastarelo i dotrajalo oružje, te nesposobnost ruske i rumunske vojske da iskoriste uspehe boraca Srpskog dobrovoljačkog korpusa, velika hrabrost dobrovoljaca nije izostala, i brzo se pokazala tokom bitke. U rumunskoj vojsci koja se zajedno sa rusko-srpskim trupama borila na Dobrudži protiv Nemaca, Bugara i Turaka, kružila je popularna priča da se Srbi nikada živi ne predaju. Priča je zapravo bila istinita. Znajući da su njihove glave ucenjene, jer su ih sile Osovine, a posebno Austrougarska, žigosale kao veleizdajnike otadžbine, svaki dobrovoljac je pri sebi imao poslednji metak za slučaj da bude ranjen ili padne u ruke neprijatelja. Da do toga ne bi došlo i da ne bi ugrozio živote svoje porodice u Austrougarskoj, srpski dobrovoljci su pre birali smrt nego ropstvo. Boreći se do poslednjeg daha, stekli su herojski oreol plaćen krvlju prosutom na tlu njima strane Dobrudže. Ginuli su za rusku vojsku, a sanjali o oslobođenju Srbije – zemlje koju su doživljavali kao svoju istinsku otadžbinu, iako je dobar deo njih svojim očima nikada nije video.

 Bitka na Dobrudži trajala je od početka septembra do kraja oktobra 1916. godine. Uspesi i probijanja dobrovoljačkog korpusa nisu bili strateški podržani od strane ruske i rumunske vojske. Od kraja oktobra bili su u konstantnom povlačenju. Sa preko 50% gubitaka korpusa, u bici na Dobrudži je poginulo 66 dobrovoljaca iz Bačke, nestalo njih 137, dok je dobrovoljaca iz Banata poginulo 80, a nestalo 228 vojnika.

 U traganju za smislom svog žrtvovanja, iscrpljeni i oslabljeni, vojnici dobrovoljačkog korpusa na odmoru u Odesi i po dobrovoljačkim logorima, uplovili su u mračne vode okrivljavanja, političkih nesuglasica i međusobnog sukoba. Međutim, uskoro će se oglasiti novi poziv za njihovu službu, ovog puta na Solunskom frontu, do kojega su se morali probiti kroz građanskim ratom zahvaćenu Rusiju.

 

Dimitrije Mihajlović, kustos – istoričar