Koliko smo daleko od prirode!?

.

0
0
0
s2sdefault

 Uz pomoć sredstava Ministarstva kulture i informisanja 2015. godine za Muzej Vojvodine otkupljen je rad beogradske umetnice Simonide Rajčević. U pitanju je jedan crtež velikog formata iz celine koja je predstavljena na izložbi Prvi rez u beogradskom Salonu Muzeja savremene umetnosti 2014. godine.

 Ovom izložbom crteža Simonida Rajčević daje kritički pogled na relacije uspostavljene između savremenog društva i prirodnih zakonitosti, i sa ironijskom distancom postavlja pitanja o tome gde su granice između realnog i fiktivnog u svetu u kome živimo. Ova izložba kao ni mnoge druge ne pretenduje da daje bilo kakve odgovore. Ona može da u određenom smislu postavi neka pitanja i ponudi prostor za promišljanje. Statistika govori da poslednjih desetak godina po prvi put u istoriji većina stanovništva na planeti živi u urbanim sredinama. Drugim rečima, sve je manji broj ljudi koji sa prirodom imaju bilo kakav neposredni dodir. Stoga nije iznenađujuće što se u savremenoj zapadnoj kulturi, priroda najčešće predstavlja kao izgubljeni svet.

 Crtež označen rednim brojem jedan ima dva metra sa metar i po, što je zaista veliko za jedan rad olovkom na papiru. Ono što nam prvo upada u oči, osim monumentalnosti, je i crno-bela predstava urađena slabo vidljivom linijom i bez oštrih prelaza i kontrasta. Umetnica nam ovde predstavlja nagu žensku osobu koja sedi u sred šume. I sa jedne i sa druge strane ove žene nalaze se mačke. Ovaj crtež bi mogao da bude i autoportret jer nam umetnica u intervju za elektronski magazin Supervizuelna otkriva njen odnos prema prirodi: Sve u vezi sa prirodom je za mene nelagodno. I plašim je se, plašim se prirodnih sila. Takođe društvo mi ne stvara ništa veću prijatnost… To da su crteži nedovršeni, to još nisam čula, da su bledi, da jedva izviru iz papira, da imaju male kontraste… Ako samo deluju nedovršeno – to mi je verovatno bila namera.

 

Dragana Garić Jovičić, kustoskinja - istoričarka umetnosti

 

Simonida Rajčević (Beograd, 1974) je diplomirala i magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu gde radi kao docent. Kako piše u njenoj biografiji, izlagala je na više samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu, među kojima su: Poslednji preživeli sa Nostroma, Galerija SKC, Beograd, 1995; Ekspres stari majstori non-stop, Galerija Zvono, Beograd, 1997; Belgrade Double, Rothamel Galerija, Erfurt, Nemačka, 2007; Tamna zvezda, Galerija Zvono, Beograd i Galerija Perpetuel, Frankfurt, 2010; Crna noć, Kula Nebojša, Beograd, 2011; Ljudske aktivnosti. Bespomoćni, Železnički muzej i Galerija Zvono, Beograd, 2012; Prvi rez, Salon Muzeja  savremene umetnosti, Beograd, 2014; Lanac, Galerija 12 HUB, Beograd, 2014.