Izložba „Dunav, blago i kulture“ od Crnog mora do Šalaburga

.

0
0
0
s2sdefault

 

 Danas je Međunarodni dan reke Dunav.  Ovaj dan se  obeležava  u 14 država, među kojima je i Srbija. „U zemljama širom Evrope inicijator obeležavanja Dana Dunava je Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav (International Commission for Danube Protection – ICPDR), čija je misija da promoviše i koordinira održivo i integralno upravljanje vodama, uključujući i zaštitu, poboljšanje i racionalnu upotrebu voda.“ (https://www.pzzp.rs/rs/sr/dogadaji/16-29-06-dan-dunava.html).  

 Muzej Vojvodine se priključuje ovoj proslavi kroz priču o izložbi pod nazivom „Dunav - blago i kulture“ od Crnog mora do Šalaburga - https://www.schallaburg.at/en/exhibition-2020/the-danube-people-treasures-cultures . Izložba je postavljena  u austrijskom dvorcu Šalaburg, turističkoj atrakciji smeštenoj u oblasti  Vahau, na 85 kilometara zapadno od Beča. Kulturni predeo Vahau se nalazi na Listi Svetske prirodne i kulturne baštine UNESKO-a od 2000. godine.

 Na izložbi je ispričana priča putovanju Dunavom,  ali uzvodno, od Crnog mora, pa sve do Šalaburga. Izložbu prati i katalog koji detaljno opisuje ovo putovanje u deset etapa. Ove etape su publici, na izložbi i kroz katalog, oslikane  kao istorijski regioni ili prirodni pejzaži. Savremeni aspekt izložbe čine fotografije snimljene duž toka reke kao i snimci životnih priča ljudi iz različitih podunavskih zemalja. Posebnu temu izložbe čini pokret za zaštitu ribe u Dunavu pod nazivom Alles für die fisch (Sve za ribu)

 S obzirom na činjenicu da Dunav teče kroz Srbiju u dužini od 588 kilometara,  za autore izložbe su Beograd i Novi Sad bili neizbežne stanice. Muzejske artefakte iz Srbije posetilac može naći na Etapi 5, koja je nazvana od Vinče do Novog Sada. Ovde je Srbija predstavljena kao  istorijski region kroz praistorijske arheološke nalaze vinčanske kulture, a artefakti su pozajmljeni iz Narodnog muzeja u Beogradu.  Na Etapi 6, od Novog Sada do Baje nalazi se i prostor koji je svojim muzealijama popunio Muzej Vojvodine.

 Vojvodina, poznata ne samo u Srbiji, već i u okolnim regionima, po svom multietničkom i multikonfesionalnom karakteru, je upravo na ovaj način predstavljena publici. Iz tog razloga je Muzej Vojvodine, kao regionalni muzej i prepoznat kao saradnik u realizaciji izložbe.  Živeti zajedno, obično znači obostrani uticaj u različitim aspektima svakodnevnog života, ali istovremeno stvara potrebu za negovanjem sopstvenog identiteta - etničkog i konfesionalnog. Ovakav spoj zajedništva naroda i religija posledica je planskog naseljavanja Panonske nizije nakon ratova protiv Osmanskog carstva početkom 18. veka. Plansko naseljavanje Vojvodine je predstavljeno maketom kolonističke kuće, urbarom sela Gajdobre i geometarskim lancem za merenje zemlje. Izložene su i osamnaestovekovne grafike Novog Sada i Apatina. Kulturni život podunavskog dela Vojvodine prikazan je izlaganjem nekoliko značajnih segmenata života seoskog stanovništva Vojvodine. Tu je izbor svečanih ženskih oglavlja različitih etničkih zajednica, koja danas predstavljaju jedan od elemenata njihovog  identiteta, a u vreme kada su bila deo svakodnevnog života označavala su društveni status osobe u neverbalnoj komunikaciji zajednice. Stvaralački potencijal vojvođanskog tradicijskog društva predstavljen je izlaganjem različitih tekstilnih proizvoda seoskih žena koji plene svojom lepotom i vrhunskom tehnikom izrade, dok je nematerijalna baština ovih prostora oslikana izlaganjem muzičkih instrumenata tipičnih za narode Vojvodine – tamburica, gusle i citra. Konfesionalni život predstavljen je kroz artefakte narodne i privatne pobožnosti pripadnika različitih konfesija u Vojvodini – pravoslavne, katoličke, evangeličke, grko-katoličke i judaističke vere.

 

 

Izložba u Šalaburgu je otvorena 1. Juna i trajaće do 8. Novembra 2020. godine.

 

 

Katarina Radisavljević, muzejski savetnik