Vidovdanski ustav Kraljevine SHS

.

0
0
0
s2sdefault

 Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca usvojen 28. juna 1921, poznat kao Vidovdanski ustav, bio je prvi od dva ustava jugoslovenske države doneta u periodu između dva svetska rata. Nastajanje ovog ustava bio je dug i delikatan proces i rezultat političkog kompromisa. Brzo će se pokazati da je državni sistem uveden Vidovdanskim ustavom pun manjkavosti, što će dovesti do toga da je država gotovo neprestano imala krize u vladi.

 U državnom pravu usvojena je definicija ustava kao najvišeg opšteg pravnog akta jedne države, koji uređuje najbitnije odnose u državi, a pre svega državnu organizaciju (državno uređenje, društveno-ekonomske i političke odnose), ovlašćenja državnih organa, te slobode i prava građana.

 Osnove za stvaranje Vidovdanskog ustava bile su: Ustav Kraljevine Srbije iz 1888, Krfska i Ženevska deklaracija. Na njegovom formiranju radilo se već od stvaranja države, krajem 1918, ali su protivrečnosti interesa različitih naroda i političkih i društvenih slojeva usporavale rad na njemu.

 Prvi nacrt Ustava dala je druga vlada Milenka Vesnića, koja je odstupila ubrzo nakon izbora za Ustavotvornu skupštinu, održanu 26. novembra 1920. Nacrt je definisao državu kao ustavnu, parlamentarnu i naslednu monarhiju sa dinastijom Karađorđevića. Već taj okvir je raspirio ranije nesuglasice, pre svega otpor Hrvatske republikanske seljačke stranke (HRSS), koja se protivila bilo kakvoj monarhiji, a posebno monarhiji sa pravoslavnom srpskom dinastijom.

 Ustavotvorna skupština se sastojala od 419 poslanika. Najviše mandata imale su Demokratska stranka (92) i Narodna radikalna stranka (91), zatim Komunistička partija Jugoslavije (KPJ, 58) i HRSS (50). Ukupno je 16 stranaka i koalicija ušlo u Skupštinu. Ona je konstituisana 23. decembra, da bi već 29. decembra bila bitno okrnjena, kada su donošenjem tzv. „Obznane“ oduzeti mandati poslanicima KPJ, koja je tom uredbom stavljena van zakona. Nacrt Ustava je podneo novi predsednik Vlade Nikola Pašić 25. januara 1921. Debata o usvajanju Ustava u načelu trajala je do 12. maja, da bi 17. maja počela debata o usvajanju ustava u pojedinostima, koja je okončana 28. juna. Ustav je tog dana usvojen, a proglašen je 2. jula. Za donošenje Vidovdanskog ustava glasala su 223 poslanika, protiv njega 35, a 161 poslanik nije glasao.

 Donet kao politički kompromis, tzv. „ustavni pakt“, Vidovdanski ustav je mnoga pitanja ostavio nedorečena. To se pre svega odnosi na nedovoljno jasno razgraničanje zakonodavne vlasti između kralja i Skupštine, što je kralj Aleksandar I koristio da se preko ovlašćenja upliće u rad Narodne skupštine i Vlade (zvanično su se nazivale Ministarski savet), koje su se često smenjivale. Tokom kratkog vremena važenja Vidovdanskog ustava, oko 7 i po godina (2.7.1921. – 6.1.1929) smenilo se 17 vlada, a održana su tri vanredna izbora za Narodnu skupštinu.

 Vidovdanski ustav je ukinut 6. januara 1929, kada je kralj Aleksandar zaveo ličnu vlast. Nasledio ga je Oktroisani ustav, koji je kralj proglasio 3. oktobra 1931.

 Bez obzira na sve svoje manjkavosti, Vidovdanski ustav predstavlja značajan korak u razvoju pravnog sistema svih država bivše Jugoslavije. Njime su, pored ostalog, uvedeni opšte pravo glasa za sve punoletne muškarce, tj. ukinut imovni cenzus za birčako pravo, ukinuti su spahijski i kolonatski sistem kao poslednji ostaci feudalnog sistema, garantovana je sloboda imovine i jednakost građana pred zakonom.

 Ona pitanja koja Vidovdanski ustav nije uspeo da reši ostala su u većoj ili manjoj meri nerešena sve do raspada Jugoslavije 90-tih godina.



Dr Predrag Bajić, viši kustos – istoričar