Vasa Pušibrk – đak, profesor i direktor Novosadske gimnazije

.

0
0
0
s2sdefault

 

 Vasa Pušibrk je bio đak, profesor i direktor Srpske velike pravoslavne gimnazije u Novom Sadu. Rođen je 11. septembra 1838. godine u Somboru, gde je završio osnovnu školu. Niže razrede gimnazije je završio u Novom Sadu (Srpska velika pravoslavna gimnazija), a više u Pešti. Studije je završio u Beču 1865. godine. Iste godine je bio primljen za profesora Srpske velike pravoslavne gimnazije, gde je predavao matematiku i fiziku, a povremeno i zemljopis, prirodopis, geometrijsko crtanje, krasnopis i stenografiju.

  Za direktora je bio izabran 1871. i na tom mestu je ostao do penzionisanja 1910. godine. Bio je direktor sa najdužim stažom na toj funkciji. Zahvaljujući njegovoj inicijativi 1900. su završeni radovi na novoj zgradi Gimnazije, kakvu danas poznajemo. Nakon penzionisanja bio je izabran za člana Patronata Gimnazije i na tom mestu ostao je do kraja života. Takođe je bio i član Matice srpske, te njenog Upravnog odbora i Književnog odeljenja, a jedan kratak period bio je vršilac dužnosti potpredsednika. Osnivač je Učiteljskog odseka Ujedinjene omladine srpske.

 Iza njega su ostale razne anegdote. Zabeleženo je da je svaki roditelj po upisu deteta u školu morao posetiti direktora i na taj način se međusobno upoznati. To upoznavanje je nekada bilo od presudnog značaja za upis budućeg đaka. Bio je strog direktor koji je svoje dužnosti izvršavao sa velikom preciznošću. Često je šetao po školskim hodnicima za vreme nastave, a u njegovom prisustvu nije smelo biti vike i graje. Prvi je dolazio u školu i poslednji je napuštao. Neprestano je nadzirao rad profesora i đaka. Veliki deo svog života posvetio je Gimnaziji, njenom unapređivanju i daljem razvoju. Umro je u Novom Sadu 27. juna 1917. godine. Sahranjen je na Uspenskom groblju.

 Zbirka Školstvo Muzeja Vojvodine poseduje raznovrstan materijal koji je pripadao Vasi Pušibrku i predstavlja izvorno svedočenje bogatog rada velikog prosvetnog i kulturnog radnika.


Čarna Milinković, viši kustos istoričar