Posuda oblika čizme

.

0
0
0
s2sdefault

Nađena je kod Turije, prilikom iskopa zemlje za gradnju mosta na Velikom bačkom kanalu 1967. godine. Potpuno je očuvana, osim male trakaste drške. Dno pokazuje da se radi o čizmici za desnu nogu.

Kako je nađena slučajno, nemamo kontekst koji bi jasno definisao njenu funkciju. Da li je iz stambenog objekta, groba ili je vezana za ostatak nekog rituala?

Obod je dimenzija 6,2 x 5,9 cm, stopa 14,5 x 5,4 cm, a visina 10,1 cm.

Posude koje stoje na predstavi ljudskog stopala potiču još iz neolita. Nalaz iz Turije pripada jednostavnom tipu, koji najviše podseća na čizmicu. Ovakav tip se javlja u srednjem neolitu i traje do kraja bronzanog doba. Mogle su se koristiti kako za izlivanje, tako i za ispijanje tečnosti. Tokom kasnog bronzanog doba javljaju se na širem prostoru srednje i jugoistočne Evrope, i potiču iz grobova. Najveći broj posuda potiče iz nekropole Bekašmeđer kod Budimpešte. U 19 grobova otkrivene su 22 posude. Stope posuda većinom imaju oblik desnog (14), a samo 6 levog stopala. Vrh stope je u 11 slučajeva probušen. Probušeni vrh naglašava simboličku vrednost, jer su neupotrebljive pri svakodnevnim kućnim aktivnostima. Ističe se njihov značaj u kultu, zbog posebnog oblika, koji je u funkciji vezanoj za tečnost. U grobovima sa ovakvim posudama su i drugi neuobičajeni prilozi i pojave, verovatno vezane za posebne prilike, osobenost i značaj pokojnika.

Na teritoriji južne Bačke u ovo vreme prisutna je kasna belegiška (Belegiš-Bobda) kultura, koja traje od 1100‒900. godina p.n.e. Zajedno sa posudom-čizmicom Muzeju je predana i šolja kakva se nalazi na belegiškim nekropolama Kručeni i Bobda. Nađeni bronzani predmeti pripadaju 12. veku p.n.e.

Ukrašavanje odražava pripadnost određenom vremensko-kulturnom kompleksu. Upotreba i uzrok izrade ovog tipa posuđa nisu objašnjeni. Nalazi pravih primeraka obuće ne pokazuju isti način ukrasa kao na posuđu. Doduše, nađeni primerci obuće tipološki ne odgovaraju keramičkim oblicima.

Stopalo označava poniznost, podređenost, nošenje i uzdizanje. Poredi se i sa statusom, osnovom, pošto stopalo drži telo. Ono je veza sa samom zemljom, tlom. Bogovi sa jednom nogom simbolizuju nestabilnu prirodu vatre, kao i lunarno. Stopalo je i simbol vlasti, poglavice i kralja. Cipela je simbol putnika, simbolizuje i vlasničko pravo (Hermes poseduje zemlju na kojoj stoji). Kao pogrebni znak, cipela pored pokojnika pokazuje da više ne može da hoda. Sa druge strane simboliše početak novog putovanja. Obuća je simbolički povezana sa stopalom i deli zajedničke karakteristike, označava i odnos tela i zemlje.

Šolja i pehar su ženski simboli otvorenosti i pasivnosti. Simbolizuju obilje, životni napitak i besmrtnost. U svetkovinama inicijacije pojavljuje se i simbol svete čaše. Šolja postavljena na neki stalak označava osobu koja sebe nudi u službu nebesa, i za uzvrat odozgo prima milost i obilje. Simbolizam pehara vezan je uz simbolizam tečnosti koju sadrži.

Na osnovu simbolike šolje i stopala, ovu posudu tumačimo kao šolju na stalku (stopalu), koja predstavlja osobu koja žrtvuje tečnost. Posuda predstavlja žrtveni instrument korišćen u kultnim radnjama posvećenim nebeskim (solarnim i lunarnim) božanstvima.

Jovan Koledin, muzejski savetnik – arheolo