Priča o ćilimima

.

0
0
0
s2sdefault

Naziv ćilim potiče od turske reči kilim i predstavlja vunenu tkaninu, čija je osnova najčešće kudeljna nit. Ćilim je tkan u domaćoj radinosti, a u Vojvodini ćilime su tkale Srpkinje, Rumunke, Mađarice i Šokice. Ćilimi su u početku tkani vunom koja je bojena u prirodnim (biljnim) bojama, a kasnije, sredinom 19. veka vuna počinje da se boji anilinskim bojama.

Ćilim može biti sastavljen iz 2 pole, što znači da je tkan na uzanom razboju i tada je obično širok oko 125 cm, a dugačak oko 190 cm. Početkom 20. veka postaju popularni ćilimi tkani na širokom razboju, što znači da je iz jednog komada i da je širine oko 200 cm, dok je dužina oko 240 cm.

Prema tehnici tkanja ćilime delimo na čunkane i klečane.

Prema funkciji, ćilime delimo na svakodnevne, svečane i ritualne, ali postoji i podela na: ćilim za sto, ćilim za zid i ćilim za krevet. Osnovna razlika od ćilima iz ostalih krajeva Srbije je da ćilim u Vojvodini nije prostiran po podu, osim u ritualne svrhe u crkvi, prilikom venčavanja ili čitanja opela za pokojnika.

Podela ćilima prema ornamentici je sledeća: „beskrajna šara“, „na pruge“ i „sa okrajnicom“.

Prvi i najomiljeniji ornament na ćilimima je bila tzv. „beskrajna šara“ u vidu izlomljenih pruga ili zupčastih rombova. Na ćilimu iz Kumana, koji je tkan oko 1900. godine, veoma jasno može da se vidi šta se podrazumeva pod terminom „beskrajna šara“. Izbor boja, slaganje ornamenata, kao i spajanje pola govori nam da je tkalja Živka Cukućan, očigledno bila veoma pedantna i precizna tkalja. Pored svih zastupljenih boja, ćilimom ipak dominira teget boja u vidu dve izlomljene pruge, uskih ivica, ali i spojenih trouglova na sredini. Tkan je klečanom tehnikom, a pole su spojene po dužini ručnim štepom. U početku je korišćen za prekrivanje kreveta u svečanim prilikama, ali je vremenom postao svakodnevni prekrivač. Tkalja Živka Cukućan je ćilim istkala za svoje potrebe.

Ćilim „na pruge“: pruge mogu biti sa različitim geometrijskim i stilizovanim biljnim i životinjskim ornamentima, ali mogu ostati i čiste tj. bez ornamenata. Ćilim iz Novog Kozjaka čine raznobojne pruge različite širine koje su slagane po određenom simetričnom rasporedu. Ćilimom dominira široka crvena pruga u sredini, zatim plava i žuta. Kroz pruge i između njih istkani su nizovi uskih i veoma uskih pruga žute, crne, bele, plave, crvene i zelene boje. Ćilim je istkan čunkanom tkačkom tehnikom, 1875. godine u selu Ferdin, koji se od 1950. godine zove Novi Kozjak. U našoj dokumentaciji nemamo precizni podatak o tkalji, osim da je ćilim udajom Aleksandre Višacki, kao deo njene devojačke spreme, stigao u Uljmu u njenu novu porodicu u kojoj je neko vreme korišćen u svečanim prilikama.

Ćilimi sa „okrajnicom“ su najpoznatiji široj javnosti, pa evo da objasnimo i njegove delove na ćilimu iz Paraga: „okrajnica“ je crvena sa cik-cak tamnoplavom izlomljenom prugom u vidu lozice sa stilizovanim biljnim ornamentima; „polje“ je zeleno sa ornamentima u uglovima koji se zovu „kornjače“; „ukladica“ je žuta, uska, izlomljena cik-cak pruga. Sredinu ćilima zovemo „kolo“ gde dominira trobojni ukras – srpska trobojka u obliku grana koje se završavaju stilizovanim cvetovima i koje formiraju nepotpune polukrugove sa biljnim ornamentima između njih. Ćilim je istkan klečanom tehnikom i sastoji se iz dve pole koje su spojene po dužini, ručnim ukrasnim štepom. Ćilim su istkale u Paragama, 1870. godine Nasta i Milica Pašin za svoje potrebe i zvale su ga „ćilim zelena bašta“. Ćilim je korišćen za prekrivanje zida kod kreveta na šta ukazuju male, končane petlje na jednoj dužoj strani ćilima.

Ljiljana Trifunović, muzejska savetnica - etnološkinja