Svastika

.

 

 

Na statueti sa drugog primerka kolica iz Dupljaje, urezan je na tri mesta kukasti krst. On privlači poglede posetilaca, usled značenja koje je zadobio tokom XX veka i traži pojašnjenje. Odakle simbolika nacističke Nemačke u bronzano doba?

Trukovanje i još ponešto

.

Šta je trukovanje i zašto je važno da to objasnimo?

Jedan od najvažnijih razloga je taj što treba da shvatimo da bez trukovanja ne bi bilo ni veza, da budem preciznija veza po pismu! Dakle, ni svih onih prelepih izvezenih cvetnih ornamenata u kompoziciji sa monogramima, paunovima, mačkama ili psima. Nepostojanje trukovanja bi dovelo do toga da bi brojne devojčice, devojke i žene ostale uskraćene za jedno prelepo umeće, a to je vez!

Zatim, kakve bi bile devojačke spreme da nije bilo trukovanja pa onda i veza? Kako bi one provodile svoje slobodno vreme? Kako bi se ostvarivale bliske veze između majke i ćerke, bake i unuke, svekrve i snaje? Kako bi sve one izrazile svoju kreativnost, maštovitost, umešnost ili svoja osećanja? Ali krenimo redom...

Pod trukovanjem (od nemačke reči vordrucken‒ praviti otisak, uzorak) podrazumevamo nanošenje crteža sa rupičastih papirnih šablona na platno plavom bojom u prahu. Prah je kroz rupice prolazio na platno i tako ostavljao otisak koji se potom prskao špiritusom da bi se fiksirao i da se ne bi izbrisao. Posle sušenja mogao bi da se radi vez po pismu, po istrukovanom ornamentu raznim vezilačkim tehnikama.

Igračke iz praistorije

.

U arheološkim zbirkama Muzeja Vojvodine nalazi se oko 250 predmeta od keramike koji se mogu svrstati u dečije igračke. Najčešći oblici su minijaturne posude i figurice životinja i ljudi, ali među njima ima i ritualnih predmeta: zvečki, alatki za predivo, raznih pločica i kugli. Potiču iz različitih perioda praistorije – od neolita do gvozdenog doba – a njihova starost doseže i do 7.000 godina.

Lule kao svedočanstvo prošlosti

.

Duvan je biljka koja je u Evropu stigla nakon otkrića Novog sveta, a način njegovog korišćenja su na španskom dvoru prikazali već članovi Kolumbove ekspedicije. Pored toga što je u prošlosti uvožen na naše prostore, vremenom se počelo i sa njegovim uzgajanjem i preradom. Vasa Stajić je pronašao podatak da je prerada duvana u Novom Sadu počela 1770. godine, od kada je italijanska porodica Soprano imala mlin za preradu duvana radi pravljenja burmuta.

Psihofizička dejstva koja duvan ima na čoveka uslovila su njegovo korišćenje. U postojbini, ova aromatična biljka je korišćena u kultovima, ali i lečenju. Zabeleženo je da su mu u Evropi takođe pripisivana lekovita svojstva. Međutim, zbog otkrivanja brojnih loših posledica po zdravlje, vremenom su se donosile i zabrane koje se odnose na njegovo korišćenje. Od pojave duvana na našim prostorima do danas, korišćen je raznovrstan pribor za njegovo uživanje, o čemu svedoče i sačuvani primerci u muzejskim zbirkama. Iako su postojali različiti načini pripreme i konzumiranja ove biljke, poput žvakanja, ušmrkivanja praha u nos, ispijanja tečnosti sa duvanom, pušenje je bilo najrasprostranjeniji način.

Keltski novac

.

Keltski stater, pleme Boji, 1. vek pre Hrista, ostava iz Obrovca

Kelti su naseljavali srednje Podunavlje i Pomoravlje u drugoj polovini poslednjeg milenijuma pre Hrista. Ovaj period u zapadnoj, srednjoj i jugoistočnoj Evropi obeležava mlađe gvozdeno doba, odnosno latenska kultura. Za Kelte se vezuje početak robno novčane razmene na ovim prostorima uz pojavu i opticaj zlatnog, srebrnog i bronzanog novca. Zlatan nije bio u intenzivnom opticaju, već se smatra dokazom darivanja i plaćanja, te više pokazuje postojanje određenih političkih i socijalnih obaveza.

Bolnice Dobrotvorne zadruge Srpkinja Novosatkinja 1914–1918. godine

.

Tokom 19. i početkom 20. veka rad srpskih kulturno-prosvetnih instistucija i udruženja u Južnoj Ugarskoj bio je nadahnut nacionalnom borbom evropskih naroda, koja je za cilj imala ostvarivanje prava na državnu nezavisnost u okviru evropskih imperija. Izbijanjem Prvog svetskog rata rad nacionalnih institucija među Srbima u Južnoj Ugarskoj biva prisilno prekinut, pri čemu samo pojedina doborovoljna srpska udruženja nastavljaju svoj rad pod okriljem Crvenog krsta. Među njima, bolnica Dobrotvorne zadruge Srpkinja Novosatkinja, otvorena u zgradi Srpskog učiteljskog konvikta u Novom Sadu, predstavlja jedinstveni primer.

Sedamnaestoredna zaprežna sejalica za strna žita

.

Sejalica, pored pluga, smatra se najvažnijom poljoprivrednom mašinom svakog naprednog poljoprivrednika. O njenom značaju, rečito govori srpska narodna poslovica, koja glasi: Kakva setva, takva žetva. Ona se koristi za setvu gajenih biljaka, koje prema vremenu setve, mogu biti ozime i jare.

Postoje razne podele sejalica. Osnovna je izvršena prema načinu na koji se izvodi setva, tako da razlikujemo sejalice za setvu na široko ili omaške, za setvu u redove ili vrste – vrstačne sejalice i za setvu u kućice ili na odžake. Dalje, možemo ih podeliti prema vrsti vučne snage: ručne, zaprežne ili sprežne i traktorske sejalice, a u zavisnosti od kulture koju seju: sejalice za strna žita, za okopavine i druge.

Jedna od sejalica koja se nalazi u zbirci Muzejskog kompleksa Kulpin je i sedamnaestoredna zaprežna sejalica za strna žita. Prema rečenom, ona spada u grupu sejalica za setvu u redove, a prema vrsti vučne snage u zaprežne. Namenjena je, pre svega, za setvu strnih žita, zatim trava, lucerke, grahorice i drugih kultura, ali se uz određene adaptacije može koristiti i za setvu okopavina.

Sejalica je proizvedena tridesetih godina 20. veka. Industrijske je izrade, ali nažalost, na njoj nema sačuvanih fabričkih oznaka niti zaštitnog znaka. Jedino je na poklopcima glavčina zadnjih točkova izliven naziv proizvođača Fuchs K, Ujverbasz.