Arheobotanička bašta u Muzeju Vojvodine: Šumska jagoda (Fragaria vesca L.)

0
0
0
s2sdefault

Zrele, sitne i okrugle jagode su najprijatnije i najzdravije voće. Po svojoj finoj aromi jagoda se izdvaja od ostalog šumskog voća. Tu njenu osobinu su znali da cene i naši praistorijski preci. Nalazi šumske jagode u Vojvodini su dokumentovani na skoro svim praistorijskim lokalitetima. Njeni ugljenisani ostaci pronađeni su i na Petrovaradinskoj tvrđavi.

Šumska jagoda je trajna mala zeljasta biljka. Veoma je robusna; čak se može reći i da je agresivna. Raste u šumi, uz grmlje, šikare i živice, a na pojedinim mestima gradi mirisne ćilime. Razmnožava se pomoću vreža, poleglih po zemlji.

Najukusnije su sveže obrane jagode. Sok, slatko, marmelada, kompot, pekmez, sirup i drugi prizvodi od jagoda su poslastica, lek i blagotvorna hrana. Od jagoda se može dobiti odlično vinsko sirće, ali i veoma dobra rakija, za koju su potrebne veće količine aromatičnih plodova. Osim toga, one se mogu koristiti i osušene – u čajevima. Ko je sakupljao šumske jagode, zna koliko je truda potrebno da bi se sakupila šaka ovih sitnih plodova. Međutim, konzumiranje jagoda može izazvati i teške alergijske reakcije.

U našem narodu postoji verovanje da se jedenjem (mitskih) jagoda „dobija“ nemušti jezik. Na ovom jeziku se ljudi mogu sporazumevati sa svim živim bićima na svetu.

Šumska jagoda je do pre dva i po veka bila neprikosnovena među jagodama. Međutim, od 1750. godine je zamenjuje baštenska jagoda (Fragaria × ananassa Duchesne), koja je nastala u Britaniji i Francuskoj ukrštanjem severnoameričke (F. virginiana Duchesne) i čileanske vrste (F. chiloensis (L.) Mill.).

U lapidarijumu Muzeja Vojvodine je sredinom marta 2013. godine posađeno nekoliko šumskih jagoda sa obronaka Fruške gore (Banstola) Google Maps.

(Aleksandar Medović, kustos - arheobotaničar)