Arheobotanička bašta Muzeja Vojvodine: Sočivo

0
0
0
s2sdefault

Sočivo (Lens culinaris Medik.)

– Evo, sasula sam ti u pepeo zdelu sočiva, pa ako je za dva sata otrebiš, možeš s nama zajedno.
...
– Oj vi pitome golubice, vi grlice i sve ptičice pod nebom, dođite i pomozite mi da trebim:

Dobre u lončić,
loše u želudčić!
...
Golubice klimahu glavicama i kljuckahu: kljuc, kljuc, kljuc, a zatim i druge počnu: kljuc, kljuc, kljuc, te sva dobra zrnašca otrebe u zdelu.

„Pepeljuga", Jakob i Vilhelm Grim

U izvornom, danas skoro zaboravljenom tekstu bajke Pepeljuga pominju se dve veoma stare biljne kulture – grašak i sočivo, kao i jedan veliki problem koji se tiče čuvanja semena mahunarki na duži vremenski period. Seme obe biljne vrste su još od praistorije napadale sitne bubice (3–4 mm velike) – žišci. Ove štetočine se razvijaju u semenu svih vrsta mahunarki, ali svaka vrsta ima svoj vlastiti žižak: pasulj – pasuljev, grašak – graškov, sočivo – žižak sočiva (Bruchus lentis Frölich), bob – bobov žižak,... Napadnuto seme je na mestima gde su izjedeni hodnici udubljeno, a kad se izglegnu odrasle bube u semenu nalazimo rupice.
Prilikom arheobotaničkih analiza ugljenisanog semenja i plodova na arheološkim istraživanjima, na mnogim semenkama mahunarki uočene su male rupice sa tunelčićima. Zato i ne čudi da su i braća Grim zabeležili ovu pojavu koja je ljude pratila od davnina. Ta aktivnost je i dan-danas prisutna u našim kuhinjama, posebno kada se trebe mahunarke i pirinač.
Sočivo je veoma stara biljna kultura. Na području današnje Vojvodine uzgaja se redovno od neolita do danas, doduše u sve manjem obimu. Praktično, ne postoji praistorijska kultura koja nije uzgajala, a ni arheološko nalazište gde ugljenisana zrna nisu pronađena. Gajilo se zbog zrna koje je bogato belančevinama. Ono se i danas upotrebljava za kuvanje kao varivo. Po brzini kuvanja sočivo zauzima prvo mesto među mahunarkama.
Biljka je maljava i ima jednu razgranatu stabljiku visine 15–75 cm. Cvetovi su bele, ljubičaste ili svetloplave boje. U uglastim mahunama rastu sazrevaju 1–2 karakteristična zrna. Biljka teško podnosi sušu. Vegetacioni period ove mahunarke iznosi 70–120 dana. Vrlo često se sa sočivom seje i ječam. Ovaj prastari običaj se radio kako bi se sočivo održalo u uspravnom položaju. Ječam sazreva u isto vreme kao i sočivo, te je zbog toga najpogodniji za združivanje sa sočivom. Sočivo neravnomerno sazreva. Prezrelo seme se teže kuva i ima manju hranljivu vrednost, dok zrno nedovoljno zrelog useva gubi vlagu i brzo se smežura.

Aleksandar Medović, kustos – arheobotaničar

Powered by