Arheobotanička bašta Muzeja Vojvodine: Sastrica

0
0
0
s2sdefault

Sastrica (Lathyrus sativus L.)

Moram da priznam da sastrica ima najlepši cvet u arheobotaničkoj bašti Muzeja Vojvodine – barem do sada. Ali, verovatno ni meni, kao ni mnogim žiteljima praistorijske Vojvodine nije moglo biti jasno da konzumiranje plodova biljke koja ima ovako lep cvet može da dovede do paralize donjih udova kod ljudi? Verovatno je to i jedan od razloga zašto su je i dalje uzgajali. Danas, međutim, uzgaja se uglavnom kao hrana za stoku.
Tokom Španskog rata za nezavisnost od Napoleona sastrica je bila glavni sastojak sirotinjske hrane. Fransisko Goja je ovu hranu ovekovečio na jednoj grafici. Na slici je prikazana sirotinja koja preživljava ratne godine na kaši napravljenoj od brašna sastrice. Jedna osoba leži na podu, već obogaljena od konzumiranja ove biljne kulture.

Sastrica je mahunarka koja je počala da se uzgaja još pre 12.000 godina u Turskoj i Iraku. Međutim najveći broj nalaza iz neolita potiče sa Balkana: Grčke i Bugarske. Kod nas u Vojvodini, ugljenisana semena su pronađena u bronzanodobnim slojevima na Feudvaru kod Mošorina, gvozdenodobnim slojevima Gradine na Bosutu. Na oba ova praistorijska naselja imala je drugorazedan značaj među mehunarkama. Doduše, teško je reći da li svi nalazi mogu da se pripišu sastrici ili njenom divljem srodniku Lathyrus cicera L. – verovatno progenitoru sastrice. Seme sastrice ima karakterističan izgled – nalik je sekirici. U pet santimetara dugačkim mahunama razvija se od jedan do pet semena.
Biljka sastrice je sposobna da fiksira atmosferski azot, te je kao „zelenišno đubrivo" bila posejana u avgustu 2013. u arheobotaničkoj bašti. Sastrica je jednogodišnja zeljasta biljka, vegetacioni period traje 80–110 dana. Sastrica jako dobro podnosi sušu, otporna je na štetočine, uključujući i skladišne insekte. Puna je belančevina, ali u semenkama sadrži jake neurotoksine – oksalildiaminopropionsku kiselinu (ODAP). Ova aminokiselina deluje na kičmenu moždinu; uništava živčana vlakna kod ljudi, ali domaćih životinja. Ukoliko plodovi sastrice čine više od jedne trećine obroka, redovnim konzumiranjem dolazi do hroničnog trovanja ljudi koje se naziva latirizam. Osim sastrice latirizam mogu izazvati i ostale biljake iz roda graora (Lathyrus), ali i grahorica (Vicia). Smrtnost usled trovanja iznosi oko 30%. Zato u ishrani seme biljaka sastrice ne bi trebalo da učestvuje više od 5%. Da je latirizam bio poznat i u starom svetu ukazuju navodi Hipokrata o ovoj bolesti koji datiraju iz 46. g. p. n. e. Međutim, dobra vest je da se neurotoksini mogu većim delom isprati iz semena sastrice – kuvanjem semena oko sat vremena uklanja se i do 70% toksina. Da su ovo znali i ljudi u neolitu ukazuje jedan slučajni nalaz u severnoj Grčkoj.

Aleksandar Medović, kustos – arheobotaničar

Powered by