Arheobotanička bašta Muzeja Vojvodine: Njivski različak (Centaurea cyanus L.)

Arheobotanička bašta Muzeja Vojvodine: Njivski različak (Centaurea cyanus L.)

0
0
0
s2sdefault

Mladić sa različkom, Vinsent van Gog, 1890.„Nekada davno živela je u selu siromašna udovica sa sinom jedincem, Vasilijem. Bio je marljiv i zgodan momak. Mnoge devojke u selu su se zagledale u njega. Međutim, on nije obraćao pažnju na njih. Od ranog jutra do mraka vredno je radio u polju. Jednom predveče, u povratku kući, otišao je na reku da se opere, predahne i uživa u zalasku sunca. Nije znao da je u reci živela rusalka koja ga je svako veče posmatrala skrivena među lokvanjem. Gledajući ga nežno uzdahnu.
– Ah – prošaputa rusalka – ako me voliš, da li bi živeli zajedno u rečnim dubinama? Vidi kako sam lepa pod hladnom vodom. –
Tada je Vasilije ugleda. On odbi da napusti zemlju i svoja polja i da ode sa prelepom rusalkom da živi u vodi.
– Ako nećeš da pođeš sa mnom – reče besno rusalka – onda te neće imati nijedna! Pretvoriću te u cvet u polju raži! –
I cvet bude plav kao što su Vasilijeve oči bile. U znak sećanja na izgubljenog mladića ljudi nazvaše cvet različak.“

Ukrajinska bajka (Florets.ru 2017)

Upotrebom savremenih agrotehničkih mera poslednjih šest decenija veliki broj korovskih vrsta koje su pratile pojedine biljne kulture kroz praistoriju i istoriju „uspešno“ su iskorenjene sa naših njiva. Danas ove nekada nepoželjne biljke, „čije vrline još nisu otkrivene“ (Emerson 2013), mogu da se vide skoro isključivo u specijalnim rezervatima kao što je Arheobotanička bašta Muzeja Vojvodine. Greška ove grupe biljaka je bila ne samo što su rasle na pogrešnom mestu, „već su nameravale tamo i da ostanu“ (Bonnett Stein 1988). Neki korovi su manje lepi, dok su drugi svojom lepotom senili korz vekove. Ovoj grupi prpada različak. Jedna vrsta različka Centaurea depressa je bio jedan od najčešćih floralnih ukrasa koje su drevni egipatski aranžeri cveća koristili prilikom izrade venaca i ogrlica. Nekoliko primeraka floralnih ogrlica koje su pravljene u periodu od 18. dinastije (oko 1543–1292. g. p. n. e.) do kraja antičkog perioda ostale su sačuvane do danas (The Metropolitan Museum of Art 2017). Ova vrsta različka nije poreklom iz Egipta. Tamo je pristigla sa Bliskog Istoka ili grčkog kopna, verovatno kao korovska primesa u žitaricama. Međutim, nešto kasnije počela je da se uzgaja u vrtovima Tebe (Carter 2014). Ovaj različak nije samo lep, već je i koristan. Esencija dobijena iz ove biljke se nekada koristila u narodnoj medicini, protiv glavobolje, bola u grudima, groznice, stomačnih tegoba, prehlada i kašlja (Quattrocchi 2016).

Drevno ime za različak je kentaureion (gr. κενταύρειον).Teofrast u svojoj knjizi Istorija biljaka, koju je napisao u četvrtom veku pre nove ere, pominje dve vrste: jednu sa žutim (Centaurea salonitana), a drugu sa ljubičastim cvetovima (Centaurea calcitrapa). U flori bivše Jugoslavije navodi se pedesetak vrsta roda različka (Centaurea). U svetu ovaj broj prevazilazi cifru od pet stotina. Mnoge vrste ovog roda pronašle su idealne ulove za svoj razvoj u usevima.

U arheobotaničkim uzorcima naselja Feudvar kod Mošorina, koji se vremenski poklapaju sa nalazima iz gore pomenutog perioda u Egiptu — iz bronzanog i starijeg gvozdenog doba u Podunavlju, ukupno je izdvojeno 380 ugljenisanih ahenija jedne vrste različka. Ugljenisani plodići spadaju u veoma česte nalaze na ovom lokalitetu. S obzirom na male dimenzije pronađenih ahenija (sl. 1) pretpostavlja se da se radi o korovskoj vrsti različka poreklom iz jugoistočne Evrope i Male Azije — Centaurea diffusa (Kroll & Reed 2016). Ovaj različak danas predstavlja ozloglašenu invazivnu vrstu u celom svetu.

Sl. 1. Ugljenisana ahenija različka sa praistorijskog lokaliteta Feudvar kod Mošorina (Kroll & Reed 2016, crtež: A. Medović)

Najprominentniji predstavnik roda Centaurea je njivski različak (C. cyanus). To je jednogodišnja zeljasta biljka sa velikom ekološkom amplitudom. Najčešće ga nalazimo na peskovito-ilovastim i peskovitim zemljištima (Hofmeister & Garve 1998), odnosno na njivama slabijeg kvaliteta (Kroll & Reed 2016).

Ugljenisani plodovi njivskog različka su kod nas prvi put konstatovani za vreme rimskog perioda na Gamzigradu kod Zaječara i lokalitetu Vranj kod Hrtkovaca (Medović 2008, 2010). U zalihi žitarica iz kasnog srednjeg veka (14–15. vek), pronađenoj u tvrđavi Koznik kod Aleksandrovca, izdvojeno je osam ugljenisanih ahenija (sl. 2) ovog različka (Medović 2016).

Sl. 2. Ugljenisana ahenija njivskog različka iz srednjovekovnog grada Koznik (foto: A. Medović)

U svom delu Istorija prirode Plinije Stariji pominje da plava, odnosno azurno-plava boja (lat. cyanus) određuje njivski različak. Plinije pretpostavlja da je biljka postepeno postala poznata tek nakon vremena Aleksandra Velikog, ali da su s obzirom na to da je u Italiji bila poznata pod imenom κυανός (gr. plava) njeno ime prvi koristili Grci. „Najraniji“ pomen ovog imena biljke potiče iz prvog veka pre nove ere, a koristi je u antologiji Venac Meleagera iz Gadare, pesnik i sakupljač epigrama (Feemster, Jashemski and Meyer 2002). U srednjoevropskoj literaturi, biljka je bila poznata pod imenom cyanus počevši od antike sve do 18. veka, kada joj Karl Line dodeljuje današnji naziv (Kandeler and Ullrich 2009).

Na početku agrarane revolucije u neolitu može se izdvojiti tek nekoliko karakterističnih vrsta korova. Njivski različak svakako ne pripada ovoj grupi. On je bio primetno odsutan na praistorijskim njivama. Njivski različak je segetalni korov — raste samo u usevima, na prvom mestu u ozimim kulturama. Klija manje-više zajedno sa žitaricama, a na evropskom kontinentu je posebno vezan za raž. Veza raži i njivskog različka je nastala tek nakon što se raž etablirala kao samostalna kultura u centralnoj Evropi početkom rimskog perioda. Njivski različak je, doduše sa izvesnom vremenskom zadrškom, pratio put raži ka dominantnoj žitarici srednjovekovne Evrope (Bakels 2012).

Za razliku od ostalih korova različak, ukoliko je u manjim količinama prisutan, ne ometa rast i razvoj žitaricu domaćina (Pfeiffer 2016). On zadaje glavobolju ratarima tek za vreme setve. Engleski pesnik 17. veka najbolje ilustruje muke žeteoca sa njivskim različkom: „Ti si tupeo žeteočev srp i tako postao, / kako za života, tako i van njega ratarev neprijatelj“ (Abraham Kauli, O biljkama).

Nežni, plavi cvetovi njivskog različka koje danas srećemo u prirodi neretko predstavljaju begunce iz bašta. Doduše, cvetovi gajenih formi mogu da budu ljubičasti, ružičasti, ili beli. Njivski različak raste uz puteve, napuštene oranice i pustare. Cveta od juna do avgusta, često zajedno sa drugim semenskim korovima, kao što su kukolj (Agrostemma githago) i poljski prstenak (Anthemis arvensis). Kukolj je, kao i različak, bio jedan od omiljenih cvetova iz useva koje su nekada ljudi koristili za pravljenje cvetnih kruna, venaca i girlandi (Quattrocchi 1999). Međutim, za razliku od njivskog različka, a pre svega zbog otrovnog semena, kukolj nije uspeo da se izvuče iz korovskog miljea i postane deo ukrasnog baštenskog inventara. Plavi cvetovi različka zadržavaju svoju živopisnu boju i kad se osuše, tako da su često bili korišćeni u aranžmanima od suvog cveća.

Njivski različak je vekovima bio upotrebljavan kao bojadiser. Iz njegovog cveta se dobija tamnoplavi pigment. Ovaj pigment je jestiv, te je mogao da se koristi i kao bojadiser hrane, pre svega konditorskih i proizvoda od šećera (Facciola 1990). Ukus njivskog različka se opisuje kao veoma delikatan. Radi se o slatko-pikantnoj mešavini koja se dobro slaže u salatama. Poznato je da boja jela može da utiče na podizanje apetita. Osim toga, ona ukazuje na ukus koji se može očekivati prilikom konzumiranja proizvoda (Grujić et al. 2009). Ceđenjem latica dobija se veoma dobro mastilo. Različak boji lan u plavo, ali je boja nepostojana (Grieve 1984).

Rod različak je dobio ime u čast mitskog bića kentaura Hirona, koji je svoje znanje o lečenju biljkama preneo čovečanstvu. Ova činjenica je omogućila različku da ga vekovima upotrebljavaju travari. „Lekovito svojstvo“ različka bilo je povezivano sa izuzetno gorkim ukusom koji potiče od glokozida iz podzemnih delova biljke (Bernhardt 2008). Danas se različak retko koristi u narodnoj medicini.

Aleksandar Medović, viši kustos – arheobotaničar

Literatura:

  • Bakels, C. The early history of Cornflower (Centaurea cyanus L.) in the Netherlands. Acta Palaeobotanica 52 (2012): 25–31.
  • Bernhardt, P. Gods and Goddesses in the Garden: Greco-Roman Mythology and the Scientific Names of Plants. New Brunswick, New Jersey: Rutgers University Press, 2008.
  • Bonnett Stein, S. My weeds: A gardener's botany. New York : Harper & Row, 1988.
  • Carter, H. The Tomb of Tutankhamun Vol. II: Burial Chamber & Mummy. Big Byte Books, 2014.
  • Emerson, RW. The Complete Works of Ralph Waldo Emerson, with a Biographical Introduction and Notes by Edward Waldo Emerson. New York & Boston: Houghton, Mifflin, 1904; Bartleby.com, 2013. <www.bartleby.com/90/1130.html#3>. 19. 1. 2017.
  • Feemster Jashemski, W & Meyer FG. The Natural History of Pompeii. Cambridge: Cambridge University Press, 2002.
  • Facciola, S. Cornucopia: A Source Book of Edible Plants. Vista, California: Kampong Publications 1990
  • Florets.ru. Украинская сказка о Васильке. <http://www.florets.ru/tsvetochnye-skazki/vasilek.html> . 25. 1. 2017.
  • Grieve, М. A Modern Herbal. Middleburg: Penguin, 1984.
  • Grujić, R, O Božana, S Grujić. Upotreba prehrambenih boja u izradi prehrambenih proizvoda — koristi i rizici. Conference: Ecological Safety in Post-modern Environment, 26–27. June 2009, Banja Luka 1 (2009): 77–81.
  • Hofmeister, H & Garve, E. Lebensraum Acker. Berlin: Parey, 1998.
  • Kandeler, R and Ullrich, W R. Symbolism of plants: examples from European-Mediterranean culture presented with biology and history of art. September: Cornflower. Journal of Experimental Botany 60/12 (2009): 3297–3299.
  • Kroll, H & Reed, K. Feudvar III. Ausgrabungen und Forschungen in einer Mikroregion am Zusammenfluss von Donau und Theiß. Die Archäobotanik. Würzburger Studien zur Vor- und Frühgeschichtlichen Archäologie 1. Würzburg: Würzburg University Press, 2016.
  • Medović, A. Gamzigradski ratari: dva koraka napred, jedan korak nazad. Рад Музеја Војводине 50 (2008): 151–173.
  • Medović, A. „Arheoznanje – arheoimanje“: U poseti jednom sremačkom vikusu iz I ili II veka. Рад Музеја Војводине 52 (2010): 101–111.
  • Medović, A. Colouring Wildflowers of arable Land in the Vicinity of Fortress Koznik: New archaeobotanical Record from Medieval Serbia. Рад Музеја Војводине 58 (2016): 7–26.
  • The Metropolitan Museum of Art. Floral Collars from Tutankhamun's Embalming Cache. <http://www.metmuseum.org/toah/works-of-art/09.184.214-.216/> 20. 1. 2017.
  • Pfeiffer, Е E. Weeds and What They Tell Us. Edinburgh: Floris Books, 2016.
  • Quattrocchi, U. CRC World Dictionary of Plant Names: Common Names, Scientific Names, Eponyms, Synonyms, and Etymology. Boca Raton, Florida: CRC Press LLC, 1999.
  • Quattrocchi, U. CRC World Dictionary of Medicinal and Poisonous Plants: Common Names, Scientific Names, Eponyms, Synonyms, and Etymology. Boca Raton: CRC Press, 2016
  • Watts, DC. Dictionary of Plant Lore. Amsterdam: Elsevier/AP, 2007.