Археоботаничка башта Музеја Војводине: Пискавица

Arheobotanička bašta Muzeja Vojvodine: Piskavica

0
0
0
s2sdefault

Piskavica (Trigonella foenum-graecum L.)

Ostala narodna imena: grčko seme, kozji rog

Generalno, ugljenisana semena piskavice se pronalaze retko na arheološkim lokalitetima. Iako su arheobotanički nalazi u svetu sporadični, veruje se da je ova jednogodišnja mahunarka uzgajana već početkom bronzanog doba u jugoistočnoj Aziji. Neugljenisana semena piskavice, zajedno sa plodovima korijandera, otkrivena su u jednoj korpi u Tutankamonovoj grobnici u Egiptu. Kod nas je do sada pronađeno svega jedno ugljenisano zrno na arheološkom lokalitetu Vranj kod Hrtkovaca, u Sremu. Potiče iz 1. ili 2. veka nove ere i vezuje se za rimski period.
Piskavica potiče iz krajeva oko Mediterana. Svoj latinski naziv, od reči foenum = seno i graecum = grčko, dobila je zbog karakterističnog mirisa koji podseća na mediteransko seno.
Semenke se koriste kao začin. Imaju jak, aromatičan, slatko-gorak ukus, poput isprženog šećera. U ustima se dugo zadržava gorak osećaj, kao nakon konzumiranja celera. Važan je sastojak karija i supa. U Indiji se vekovima uzgaja kao lek, ali i bojadiser za žutu boju. Međutim, u antici se grčko seme gaji kao krmna biljka. Katon, rimski državnik i književnik, je u svom delu o poljoprivredi (De agri cultura) zajedno sa detelinom, grahoricama, bobom i drugim varivima ubraja u krmne biljke. Nalaz sa Vranja ukazuje da se ova biljka i kod nas koristila kao krmna biljka.
Biljka dostiže visinu od 30 do 40 cm. Ima bele cvetove. Cveta od aprila do juna. Mahuna je dugačka 7–10 cm, šiljasta i povijena, te liči na sablju ili kozji rog. Ne bira zemljište. Žanje se i mlati zrelo seme, a zatim suši u tankom sloju na tavanu.
Piskavica je ponovo „u modi", pre svega zbog svog lekovitog svojstva. Piskavica za povećanje grudi, Piskavica za jačanje polne moći muškarca i sl. su samo neki od naslova koji se na internetu vezuju za ovu biljku.

Aleksandar Medović, kustos – arheobotaničar