Arheobotanička bašta Muzeja Vojvodine: Naut

0
0
0
s2sdefault

Naut (Cicer arietinum L.)

Narodni naziv za ovu biljku su još leblebija, slanutak, slani grah.

Naut je danas treća po značaju mahunarka u svetu (odmah posle pasulja i graška). Seme nauta se od davnina često koristilo u ishrani ljudi. Prvi nalazi ove mahunarke potiču još pre oko 9.000 godina.
Nezrelo seme nauta se ljušti iz mahuna i priprema kao mladi pasulj ili grašak. U istočnim zemljama leblebiju melju u brašno i od njega prave posebno pecivo, ili ga u odredenoj razmeri (10–20 %) mešaju s pšeničnim brašnom i potom peku posebnu vrstu hleba. Boja semena nauta se kreće od krem, žute, smeđe, zelene do crne boje. Naut je jedan od uobičajenih dodataka ostalom povrću za pripremanje kuskusa, tradicionalnog jela severne Afrike. Skuvana i zgnječena u pire semena nauta se koriste i u pravljenju humusa. Međutim, prva asocijacija za leblebiju kod nas je Makedonija i tamošnji specijalitet – propržene semenke, koje se grickaju kao kokice, ili semenke bundeve i suncokreta.

Nikolas Kulpeper, engleski botaničar i lekar iz 17. veka, je navodno izjavio da naut izaziva mnogo manje „vetrova" od graška, pa čak i da je mnogo hranljiviji od njega. Ova mahunarka je dobar izvor gvožđa. Navodno, čak i kuvana, sadrži duplo više gvožđa od iste količine mesa.
Biljka nauta je jednogodišnja, veoma vitka, razgranata i uspravna biljka koja može da naraste do jednog metra u visinu. Ima tipične, graškolike cvetove, dužine do 12 mm. Mahune su male, „naduvene" i okruglaste, duge oko 3 cm i široke oko 1,5 cm. Obrasle su žlezdastim dlakama u kojima ima jabučne i oksalne kiseline. One mogu izazvati ozbiljne poremećaje u organizmu. Semena nauta su približno sferična, sa glatkom ili pak hrapavom površinom, do 14 mm u prečniku. Izgledom najviše podsećaju na seme lešnika. U mahuni raste i razvija se jedno do dva semena.
Listovi leblebije su se nekada navodno koristile i za dobijanje farbe slične indigu.
Svega jedno ugljenisano seme nauta je pronađeno u bronzanodobnom sloju arheološkog lokaliteta Feudvar kod Mošorina – jedno ali vredno. Nalazi ove kulture postaju češći u rimskom, a potom i vizantijskom periodu.

Aleksandar Medović, kustos – arheobotaničar

Powered by