Arheobotanička bašta Muzeja Vojvodine: Mak (Papaver somniferum L.)

0
0
0
s2sdefault

Mak je jedna od najstarijih kulturnih biljaka. Gaji se već nekoliko hiljada godina kao hranljiva, lekovita i industrijska biljka – uljarica. Međutim, mak ne pripada grupi tzv. „osam primarnih useva" koje su domestifikovane u oblasti „Plodnog polumeseca" na Bliskom istoku. Pretpostavlja se da je mak priveden u kulturu u oblasti zapadnog Mediterana i odatle naknadno prenet u jugoistočnu Evropu. Mak se u Vojvodini uzgaja u velikom stilu od bronzanog doba. A svi znamo i zbog čega:

„... mesto leba mesa bela,
princes krofne – vangla cela,
suvih šljiva i koljiva
i rezance s' makom
E, kad se samo setim
al' se nekad dobro jelo, baš"

Đorđe Balašević, Al' se nekad dobro jelo

U Vojvodini se na njivama još uvek može videti mak sa ljubičastim ili plavičastim cvetovima. Čaure uzgajanog maka su krupne i sadrže mnogo semena. On se pre svega koristi za proizvodnju vojvođanskih specijaliteta – rezanaca ili štrudli sa makom. Makovo seme je veoma hranljivo. Ono čak sadrži više kalorija nego meso. Makovo seme je veoma sitno, bubrežastog oblika i golubije boje. Ima karakterističnu mrežu šestougaonih okana koju grade nabori semenog omotača. Seme sadrži 45–55% ulja, 20% belančevina, sluzi itd. Nema alkaloida – seme maka nije otrovno! Međutim, iz čaura se dobija opijum – na vazduhu zgusnut i osušeni mlečni sok koji curi iz obrezanih zelenih čaura opijumskog maka.

Ja sam čula, ženi mi se dragi.
Bud se ženi, zlosretno mu bilo,
Što i mene ne zva na veselje,
Divne bih mu ponijela dare:
...
Treću kitu maka bijeloga,
da se smakne s ovoga svijeta.

Narodna pesma

Na osnovu ovih stihova znamo da je naš narod odavno znao da je mak otrovan i to da je mak sa belim cvetovima najotrovniji. Od maka sa belim cvetovima se dobija najjači opijum, tj, opijum koji ima najviše morfina. Sve druge vrste maka daju slabiji opijum.
Makove stabljike su nekada bili i sirotinjski ogrev u Vojvodini.

Aleksandar Medović, kustos – arheobotaničar