Arheobotanička bašta Muzeja Vojvodine: Lan

Arheobotanička bašta u Muzeju vojvodine: Lan (Linum usitatissimum L.)

0
0
0
s2sdefault

Procvetao lan. Imao je divne plave cvetove, meke kao leptirova krila, samo još malo nežnije od njih.
Ali jednog dana dođoše ljudi, pograbiše lan za stabljiku i iščupaše ga zajedno s korenjem; mnogo je to bolelo. Staviše ga u vodu, njemu se učini da tone, a onda ga držahu nad vatrom, kao da će ga ispeći. Strahota jedna!
Ali beše mu sve gore. Šta sve nisu s njim radili: i lomili ga, i mlatili, i močili, i češljali, skidali pozder iz njega.
A onda stiže na preslicu: fr... fr...
I tako govoraše čak i kad se nađe u tkačkom razboju, a potom se pretvori u divnu trubu platna.

„Lan", Hans Kristijan Andersen (1849)

Lan spada u grupu tzv. „osam primarnih useva" koji su privedeni u kulturu još na samom početku mlađeg kamenog doba – neolita, pre oko 10.000 godina, u regionu „Plodnog polumeseca" na Bliskom istoku. Ovoj grupi useva pripadaju još tri žitarice (jednozrna pšenica, dvozrna pšenica, ječam) i četiri zrnaste mahunarke (sočivo, grašak, naut, urov). U ljudskoj ishrani žitarice su pokrivale najveći deo potreba za ugljenim hidratima, mahunarke su bile izvor biljnih proteina, dok su biljke uljarice, kojima pripada lan, pune esencijalnih (za život neophodnih) nezasićenih masnih kiselina. Ova drevna podela u ratarstvu se održala do današnjih dana.
Lan je jednogodišnja zeljasta biljka visoka 50–80 cm. Stabljika je tanka, valjkasta; na gornjem delu je malo razgranata, a na vrhovima ogranaka ima po jedan sitan, veoma lep cvet. Plod je okruglasta čaura sa deset semenki. Cveta od juna do jula, a seme sazreva od avgusta do septembra.
Biljka lana ima dvostruku upotrebnu vrednost. Od njegove stabljike se mogu dobiti vlakna za izradu tkanina i vrpci, a od semena ulje. Sadržaj ulja u semenu lana je od 30% do 40%. Najznačajniji sastojak semena je sluz koja se iz celog semena oslobađa u prisustvu vode.
Lan je nekada bio najvažnija tekstilna biljka. Tkanine izrađene od lana su meke, sjajne i elastične, ali ne tako elastične kao od onih izrađenih od pamuka ili vune. Lanene tkanine su zato jače od pamučnih i vunenih.
Ugljenisana semena lana su pronađena skoro na svakom arheološkom lokalitetu u Vojvodini: u neolitskim i bakarnodobnim slojevima na Gomolavi kod Hrtkovaca, u neolitskom Opovu, u ranogvozdenodobnim slojevima Gradine na Bosutu kod Vašice itd. O kontinuitetu upotrebe lana najbolje govore nalazi sa Petrovaradinske stene; ovde su pronađene semenke lana i u kasnosrednjovekovnim slojevima.

Aleksandar Medović, kustos – arheobotaničar

Powered by