Arheobotanička bašta Muzeja Vojvodine: Lalemancija

0
0
0
s2sdefault

Lalemancija (Lallemantia iberica [Bieb.] Fischer & C.A. Meyer)

Ove drevne uljarice se možda priseća još po koji stanovnik bivše SFRJ. Naime, još 60-ih godina prošlog veka se u Makedoniji gajila biljka čudnog imena – lalemancija. Njene semenke su bogatim masnim kliselinama, seme sadrži i do 38% ulja. Ulje dobijeno njihovom preradom koristi se u ishrani, ali i industriji (lakovi, boje, sapuni, linoleum). Hladno ceđeno lalemancijino ulje verira između svetlo do tamnožute boje, dok je ekstrahovano zelenkasto. Na vazduhu se brzo suši. Početkom prošlog stoleća se u severozapadnim delovima tadašnje Persije koristilo kao gorivo za rasvetu. Osim toga, lišće lalemancije se tamo jede i kao salata.

U poslednje vreme, sa pojavom sve većeg broja sušnih godina, ova izuzetna biljna vrsta bi ponovo mogla da se vrati na Vojvođanske oranice. Zajedno sa običnim lanikom (Camelina sativa [L.] Crantz.) krasi je odlična proizvodna osobina – ima nisku potrošnju hranljivih materija i vode, a uz to ima i kratak vegetacioni period. Doduše ima i tu osobinu da vrlo lako pobegne iz kulture i postane korov u drugim usevima. Osim toga ima jednu manu koja ograničava njen uzgoj u severnim delovima Evropi – podložna je gljivičnim oboljenjima.

Postojbina lalemancije su Mala Azija i Sirija. Lalemancija se skoro niotkud stvorila u arheobotaničkim uzorcima na arheološkim lokalitetima na Balkanu iz ranog bronzanog doba. U bronzanom dobu bila je razvijena trgovina na velikim razdaljinama. Mnoge biljne kulture su ne samo došle kod nas iz dalekih predela, već su počele da se uzgajaju na našim njivama. Neke su uspele da se održe, dok su drugima klimatski faktor i zemljište bili ograničavajuć faktor. Sa sigurnošću znamo da je lalemancija uzgajana u rasponu od skoro jednog milenijuma na arheološkom lokalitetu Feudvar kod Mošorina, sve do ranog gvozdenog doba. Doduše, beleži se i prekid njenog uzgoja tokom srednjeg bronzanog doba. Posle toga, lalemanciji se polako se gubi trag u arheološkim slojevima.

Lalemancija je jednogodišnja biljka, visoka oko 40 cm. Interesantno je pomenuti da je sinonim za lalemanciju Dracocephalum ibericum (Bieb.) – u slobodnom prevodu zmajeva glava.

Aleksandar Medović, kustos – arheobotaničar

Powered by
Nevada Department of Agriculture

National Plant Germplasm System