Arheobotanička bašta u Muzeju Vojvodine: Kupina ostruga (Rubus caesius L.)

0
0
0
s2sdefault

Kupinu – ostrugu (Rubus caesius L.) čini žbun čije tanke grane puze po zemlji, ili se penju po drugim biljkama. Listovi ostruge su nežniji i tanji nego kod obične kupine. Od obične kupine se razlikuju i po tome što su joj listovi uvek trodelni, a na granama ima znatno manje slabih i kratkih bodlji.

Ostruga raste na vlažnim, zapuštenim i neobrađenim mestima, pored reka i na plavnim područjima. Često se nalazi i kao korov na njivama. Jedan arheobotanički nalaz iz okoline Bačkog Dobrog Polja potvrđuje tezu da je ova vrsta bila korov još u mlađem gvozdenom dobu kod keltskih „Pravojvođana“. Iz jedne korpe sa prosom su izdvojene dve ugljenisane semenke ostruge.

Ostruga cveta od maja do avgusta, a plodovi sazrevaju u avgustu i septembru. Cvetovi imaju pet belih ili bledoružičastih latica. Za razliku od kupine, plodovi ostruge imaju znatno manje koštunica – bobica. Taj broj varira od dva do dvadeset. Međutim, pepeljkaste „bobice“ su mnogo krupnije od onih kod kupine, međusobno su slabo povezane i imaju tamnoplavu boju. Sirovi plodovi su bogati vitaminima – posebno vitaminom C. Zbog toga su nešto kiseliji, te manje ukusni od ostalih kupina. Stoga se rađe prerađuju zajedno sa drugim vrstama kupine. Od njih se pravi sok, vino, marmelada, liker, kompot i sl.

Ostruga iz arheobotaničke bašte Muzeja Vojvodine vodi poreklo od biljke pronađene u blizini Futoga – ribnjaka: Google Maps.

(Aleksandar Medović, kustos – arheobotaničar)