Arheobotanička bašta u Muzeju Vojvodine: Jednozrna pšenica (Triticum monococcum L.)

0
0
0
s2sdefault

Jednozrna pšenica (Triticum monococcum L.) spada, zajedno sa ječmom i dvozrnom pšenicom, među najstarije žitarice koje su uzgajane na Bliskom istoku u mlađem kamenom dobu, pre oko 10.000 godina. U lesnom regionu Vojvodine uzgajaju je stanovnici prvih ratarskih naselja Starčevačke kulture, pre oko 8.000 godina. Za jednozrnu pšenicu se može reći da se na njoj zasniva ljudska civilizacija. Iako polako gubi na značaju već u bronzanom dobu, čak se i beleži njen nestanak sa oranica u predelima pod rimskom vlašću, ova vrsta pšenice igra značajnu ulogu u ishrani ljudi sve do ranog srednjeg veka. Ugljenisani ostaci ove drevne pšenice pronađeni su na brojnim arheološkim istraživanjima u Vojvodini: Starčevo, Feudvar kod Mošorina, Gradina na Bosutu, Petrovaradinska tvrđava, Gomolava kod Hrtkovaca, Čurug itd. Danas je potpuno iščezla sa naših oranica... Potpuno? Ne! Jedna parcela u dvorištu Muzeja Vojvodine se i dalje odupire današnjoj mekoj pšenici.

Jednozrna pšenica je najfinija od svih vrsta žitarica. Njene vlati su najtanje, a klas najmanji i najpljosnatiji. Sa obe strane klasnog vretena nalazi se samo jedno zrno (po tome je i dobila ime). Klas sa dugim, tankim osjem stoji uspravno, čak i u punoj zrelosti. Za razliku od ostalih strnih (pravih) žita, koja za vreme cvetanja imaju zelenkaste do plavičaste tonove, njiva sa jednozrnom pšenicom poprima zlatnobraon nijanse.

Ova vrsta pšenice čije zrno čvrsto obavija pleva, i nakon žetve, srodna je pšenici koju danas viđamo na našim njivama. Za razliku od nje, ali i krupnika (vrsta pšenice koja se polako vraća u plodored, pre svega, na gazdinstvima sa organskom proizvodnjom) jednozrna vrsta pšenice je diploidna, odnosno poseduje triput manje hromozoma od njih.

Jednozrna pšenica je izrazito robusna vrsta. Dobro podnosi zimu. Uzgajala se kao ozima vrsta. Sejala se u proleće, samo ukoliko su se ostale žitarice smrzle preko zime. Pošto je bokorenje (formiranje bočnih izdanaka) izrazito izraženo kod ove vrste (15–20 stabljika mogu da niknu iz jednog zrna), seje se ne tako gusto kao današnje vrste.

Pre upotrebe u ishrani, potrebno je da se odstrani zrno od pleve. Golo zrno može da se samelje ili da se grubo istuca, tj. da se napravi prekrupa. Brašno se koristi za pravljenje hleba i peciva, dok se gruba prekrupa koristi za pravljenje kaša. Zrno jednozrne pšenice sadrži znatno više belančevina od današnje pšenice. Ovo je posledica izuzetno visokog sadržaja hlebnog lepka (glutena). Ova osobina dolazi do izražaja prilikom mešenja testa. Od žućkastog brašna se dobija relativno taman hleb.

Tanka, žilava slama se, ne tako davno, koristila i za privezivanje vinove loze, ali i u pletarstvu za izradu korpi. Osim toga, slama dužine nešto više od jednog metra koristila se i za pokrivanje krovova.

(Aleksandar Medović, kustos, arheobotaničar)

Foto: Milica Đukić

Osnovni podaci projekta:

  • Parcela: Lapidarijum Muzeja Vojvodine
  • Veličina parcele: 1 m2
  • Datum setve: 26. 10. 2011.
  • Broj posejanih zrna (klasića): 50
  • Broj niklih biljaka: 50
  • Đubrivo: organsko (ćureći izmet + slama)
  • Prihranjivanje: kraj februara
  • Datum žetve: 12.07.2012.
  • Broj biljaka prilikom žetve: 47
  • Prosečan broj stabljika sa klasom po biljci: 11
  • Broj klasova po m2: 526
  • Prosečan broj klasića u klasu: 27,13
  • Procenat klasića sa razvijenim zrnom: 78,57
  • Prosečan broj zrna u klasu: 21,32
  • Broj zrna po m2: 11213,62
  • Masa 1000 zrna u g: 24,5
  • Prinos u kg po m2: 0,274
  • Prinos u t po ha: 2,74

> Rezultati ispitivanja uzorka zemljišta

Agrometeorolške prilike za mesec:
Izvor: Republički hidrometeorolški zavod Srbije