Arheobotanička bašta u Muzeju Vojvodine: Bob (Vicia faba L.)

0
0
0
s2sdefault

Svi znaju za izreku: „Ne vredi ni pišliva boba". Međutim, mnogi ne znaju da ova izreka zapravo glasi: „Ne vredi ni šuplja boba". Naime, nije bob beskoristan, već onaj kojeg je izjeo žižak.
Bob je jednogodišnja zeljasta biljka visoka 60–140 cm. Biljka je veoma otporna i dobro podnosi hladnoću. Bob kojeg smo posejali u našoj bašti u avgustu 2013, kao zelenišno đubrivo, uspeo je da, bez većih problema, prebrodi zimu 2013/2014. Doduše, zima je bila blaga, toliko da je bob cvetao sve do januara 2014. Bob ima leptirasti bele i mirišljave cvetove. Inače, uglavnom se seje u martu. Bob koji je posejan u rano proleće sazreva posle 15 nedelja.
Sadržaj proteina u semenu boba je mnogo veći nego što je to slučaj sa graškom i sočivom. To je čini veoma značajnom i dragocenom gajenom mahunarkom.
Seme boba se koristi pre svega za pripremanje kaša i variva. Ukoliko se samelje, bob može da služi i kao dodatak brašnu za pravljenje hleba.
Najstariji nalazi boba su pronađeni pre 9.000 godina u Izraelu. Nešto mlađi nalazi ove kulture su pronađeni u Grčkoj i Španiji. U srednjoj Evropi počeo je da se uzgaja tek u bronzanom dobu (od 2000. do 950. g. pre n. e.), a u velikom stilu tek krajem bronzanog doba. U Vojvodini su pronađeni ostaci ugljenisanih semena na arheološkim lokalitetima Feudvar kod Mošorina, Gradina na Bosutu kod Vašice, Gomolava kod Hrtkovaca, Petrovaradinska stena u Novom Sadu.
Bob je u srednjoj Evropi zadržao status značajne zrnene mahunarke sve do 17/18. veka nove ere. Sa naših polja ga je potisnuo pasulj koji je u Evropu došao sa otkrićem Amerike. Ovo se desilo uprkos činjenici da zrno boba u sebi sadrži više proteina i da je, ukupno gledano, mnogo hranljiviji nego pasulj.

Kuvani bob na keltski način

Sastojci:

  • 50 g ječma
  • 50 g prosa
  • 250 g boba
  • 100 g dimljene slanine
  • 250 g svinjskog trbuha
  • 5 g timijana (suvog)
  • 0,5 l bujon od junećeg mesa
  • 0,4-0,5 l vode
  • 25 ml jabukovog sirćeta

U kipeći bujon dodati svinjetinu iseckanu na kocke i ostaviti da se kuva na tihoj vatri u zatvorenoj posudi oko sat vremena. Potom, prethodno dobro isprano proso, ječam, komade slanine, timijan i jabukovo sirće dodati, uz stalno mešanje, i preliti vodom. U otvorenom loncu, kuvati na srednjoj vatri, oko pola sata. Po potrebi doliti još vode. Na kraju dodati bob, koji treba da bude „al dente".
Prijatno.

Aleksandar Medović, kustos – arheobotaničar

Powered by