Благо из кошнице - Од Музеја Матице српске до Музеја Војводине (1847-1947-2017)

.

У среду, 10. маја 2017. године у 19 сати, Дунавска 35, отвара се изложба "Благо из кошнице - Од Музеја Матице српске до Музеја Војводине (1847-1947-2017)".  Аутори изложбе су Тијана Станковић Пештерац, Сузана Миловановић, Љубица Отић, Веселинка Марковић, Милкица Поповић, Вукосава Пејин, Чарна Милинковић, Александра Стефанов, Катарина Радисављевић, Александар Петијевић и Богдан Шекарић. 

Након оснивања Матице српске у Пешти, у редовима родољубиве српске интелигенције, 1847. године родила се идеја о оснивању Српске народне збирке, или Музеума „где ће се чувати све старине и знаменитости“. Жеља оснивача била је да Музеум постане „огледало живота нашег народа у крајевима у којима он живи“. Вођено овом идејом, српско грађанство почело је да поклања Матици предмете везане за прошлост српског народа. Од тада су се у Матици перманентно прикупљали историјски, етнолошки и археолошки предмети од којих су се временом створиле богате и значајне збирке. После деценија преданог рада, и неколико иницијатива од стране истакнутих културних и јавних личности, збирка је напокон прерасла у Музеј Матице српске, који је свечано отворен 9. јула 1933. године. У годинама након Другог светског рата издвајањем дела материјала из Музеја Матице српске 30. маја 1947. године основан је Војвођански музеј.

Додир стакла - Изложба савременог нордијског стакла

.

У уторак, 21. март 2017. године, у 18 часова, у Дунавској 35, отвара се изложба "Додир стакла – Изложба савременог нордијског стакла", ауторке Ладе Ратковић Буковчан, музејске саветнице из Музеја Мимара, Загреб.

Изложба је настала у сарадњи са Амбасадом Данске, Финске, Норвешке и Шведске. Кустос изложбе је Александра Стефанов, историчарка уметности, Музеја Војводине.

Светлописом кроз прву српску ваздушну бању

.

У уторак, 4. априла 2017. године, у 13 сати, Дунавска 37, отвара се гостујућа изложба Библиотеке и музејске збирке "Љубиша Р. Ђенић" из Чајетине" - "Светлописом кроз прву српску ваздушну бању" ауторке Снежане Ђенић, више кустоскиње, историчарке.

Изложбом "Светлописом кроз прву српску ваздушну бању" обележава се 120 година организованог туризма на Златибору који је одувек изазивао интересовање. Заталасанa обешумљенa висораван својом раскошном лепотом са травнатим хоризонтима, широким видицима, живописним пејзажима и драгоценом лековитошћу - Златибор данас представља једно од најпосећенијих места у Србији.

Мој град Нови Сад из дечје перспективе

.

У уторак, 4. априла 2017. године  у 17,30 и 19 сати, у Музеју Војводине, Дунавска 35, отвара се изложба дечјих ликовних радова предшколске установе ’’Маштоленд’’, на тему "Мој град Нови Сад из дечје перспективе’’, са акцентом на дечју визуру града културе. Изложбу ће отворити Душанка Мудринић, педагог.

Други део програма јавни час енглеског језика-приредба на енглеском језику; биће уприличен у петак 7. априла 2017. године од 16,30 до 18 часова у Музеју Војводине, Дунавска 35.

"Стара мета - ново одстојање" у Пули

.

У петак, 31. марта 2017. године отворена је изложба "Стара мета - ново одстојање" настала као резултат сарадње Повијесног и поморског музеја Истре, Музеја Славоније и Музеја Војводине. Изложба ће бити отворена до 1. јуна 2017. године.

Музеј Војводине на изложби Мађарског националног музеја

.

На слици: Гергељ Сентe, Лидија Мустеданагић, Бенедек Варга, Драго Његован и Тијана Станковић-Пештерац

Као резултат међународног пројекта који повезује европске збирке раног средњег века (Connecting Early Medieval European Collections), 3. marta 2017. године у Мађарском националном музеју у Будимпешти отворена је изложба под називом Оживљени Авари (Avars Revived) аутора Гергеља Сентеa. На овој савременој мултимедијалној и интерактивној изложби презентован је и један предмет Музеја Војводине који припада Збрици раног средњег века. У питању је „туба“, израђена од рога, из Мокрина, артефакт непознате намене, веома познат у научним круговима и значајан по урезима који се налазе на њему. Ови урези су заправо развијени цртеж дрвета и животиња, који је на изложби представљен као централни мотив и као знак визуелног препознавања изложбе, на плакату и другом пратећем материјалу. Сам предмет је изложен у посебној витрини, презентован и са видео анимацијом којом се испоставља ново тумачење његових мотива. „Дрво са пуно животиња“, како је названо у легенди на изложби, „налази се на брду, у центру, можда је Дрво Света, чији корени досежу до доњег света, својим стаблом представља земаљски свет док својим гранама досеже небеса. Судећи по седлу на леђима, највећа фигура је нека врста звери са теретом, премда њена врста не може бити утврђена. Од створења около дрвета птица (вероватно гавран), зец, дугороги козорог и предатор из мачје врсте могу бити утврђени. Последња два створења сугеришу да је порекло овакве пикторалности из централне Азије. Једна страна рога недостаје. Доњи део људског тела могао би бити изведен од урезаних линија близу сломљеног дела код доње ивице. Недостајући део је понео са собом вероватно важне делове цртежа. Данас нема начина да кажемо да ли се ломљење десило случајно или је артефакт био намерно оштећен пре сахране.“

Повезани чланци