На таласима Теслиног сна - чудесни свет

.

Поводом 160 година од рођења Николе Тесле и 80 година од када је постао почасни грађанин Новог Сада, у четвртак, 1. септембра 2016. године у 19 сати у Дунавској 35, отвара се изложба Милана Кешеља "На таласима Теслиног сна - чудесни свет". Изложбу отвара Александер Бассин, историчар уметности.

Изложба "Добруџански ратници" у Румунији

.

У среду, 31. августа 2016. године у Националном војном музеју у Констанци (Румунија), отвара се изложба "Добруџански ратници" аутора - историчара др Предрага Бајића, Илије Комненовића и Војислава Мартинова.

Изложба је реализована у сарадњи са Националним војним музејом из Констанце (Румунија), поводом стогодишњице уласка Румуније у Први светски рат и борби у Добруџи, подручју између окуке Дунава и Црног мора. Она говори о учешћу 1. Српске добровољачке дивизије у тим борбама. Ова дивизија, као и касније формирана 2. Српска добровољачка дивизија (од њих је формиран Српски добровољачки корпус) била је формирана махом од ратних заробљеника и пребега из аустро-угарске војске на Источном фронту, међу којима су велики проценат чинили Срби из данашње Војводине. Такође су приказани догађаји у овим јединицама током револуционарног врења у Русији, њихово драматично пребацивање на Солунски фронт и касније учешће Југословенске дивизије у пробоју Солунског фронта.

Антифашистичка традиција у Зрењанину

.

Изложбу „Антифашистичка традиција у Зрењанинуˮ су приредили чланови организације „Зрењанин Експлоратива“, удружења посвећеног неговању и истраживању локалне историје. Изложбена поставка обухвата углавном фотографску грађу, како архивске провенијенције, тако и ону насталу „теренским радом“ – документовањем локалних спомен-обележја посвећених неговању антифашистичке традиције и стању у ком се они данас налазе. Аутори изложбе су историчари Александар Стефанов и Александар Радловачки, графички дизајн: Вук Гурјанов, стручни консултант: Филип Крчмар.

"Записи у времену – Војводина на фотографијама др Радивоја Симоновића" у Улму

.

На 10. Међународном дунавском фестивалу, који се одржава 1. дo 10. јула Музеј Војводине се међународној јавности представио изложбом "Записи у времену – Војводина на фотографијама др Радивоја Симоновића". Међународни дунавски фестивал у Улму је центалана манифестација дунавске регије која подстиче културну сарадњу, партнерство и умрежавање подунавских земаља. Већ традиционално, Фестивал се одржава сваке друге године у Улму, у немачкој покрајини Baden-Württemberg.

 Поглед из Новог Улма на 10. Међународни дунавски фестивал Равнатељица Градског музеја Вуковар Ружа Марић, директорица Музеја Војводине др Агнеш Озер, директор ДЗМ Кристијан Глас, председник Удружења Подунавских Шваба Немачке Ханс Суприц, аутор изложбе виши кустос Богдан Шекарић и кустос Лени Перенчевић

Изложба "Ала смо се наодмарали" у Котору

.

Изложба "Ала смо се наодмарали" ауторки др Агнеш Озер и Милкице Поповић, гостовала је од 26. маја до 15. јуна у Галерији Солидарности у Котору.

- Боканеwс - Војвођани се представили изложбом „Ала смо се наодмарали”

- Радиокотор - Изложба "Ала смо се наодмарали" у Галерији Солидарности

Од земунице до солитера

.

У понедељак, 13. јуна 2016. године, у 17,30, у атријуму Музеја Војводине, Дунавска 35, биће приређена завршна свечаност представљања изложбе радова "Од земунице до солитера" - едукативни пројекат сарадње са П.У. "Радосно детињство".

У оквиру пројекта учествовало је двадесет новосадских вртића, који су кроз садржаје сталне поставке упознали различите типове праисторијских настамби, преко кућа у античко доба - римских вила, средњовековних двораца, до војвођанске сеоске куће 19 и 20 века. Начин градње, материјал и алатке, начин украшавања деца су спознала симулирањем градње куће, а своју креативност испољили су драматизацијом бајке "Три прасета" на сталној поставци Музеја Војводине. У вртићима, инспирисана посетом, деца су правила различите стамбене објекте од рециклираног материјала који ће бити изложени у атријуму Музеја Војводине. Овим интегративним и интерактивним пројектом обједињена су сазнања из музеологије, археологије, етнологије, историје, књижевности, ликовне и примењене уметности примерена узрасту деце. Поред стицања знања, деца су развијла машту, богатила речник путем специфичне књижевне врсте- бајки , развијала емотиван однос и осећање бриге и одговорности према културној баштини.

Енигма. Дешифровати победу

.

У среду, 1. јуна 2016. године у 19 сати у Дунавској 37, отвара се изложба "Енигма. Дешифровати победу". Изложба је реализована у сарадњи са Амбасадом републике Пољске у Београду и биће отворена до 13. јуна 2016. године.

Изложба ће представити достигнућа математичара у криптологији која су допринела савезничкој победи у Другом светском рату.

Изложбу је изворно приредила самоуправа Великопољског војводства и она је од 2010. до данас представљена у више од 30 градова у девет земаља, на два континента. Гостовала је у Европском парламенту у Бриселу, у Блечли парку - најпознатијем европском центру за криптологију у Енглеској, у Португалу, Француској, Холандији, Канади, Сједињеним Америчким Државама, Италији, у Парламенту Републике Пољске, као и у многим градовима у Пољској.

Циљ изложбе је да исприча код нас веома мало познату причу, из времена непосредно пред почетак Другог свестског рата, о пољским криптолозима и њиховојм доприносу у разоткривању тајни немачке машине за шифровање „Енигма” - што је један од најзначајнијих догађаја тог времена. Успех који су остварили у пресретању и обради порука у великој мери је утицао на даљи ток догађаја, као и на исход рата у целини, тиме и на судбину Европе и света.

Поставка „Енигма. Дешифровати победу“ подсећа на интелектуални допринос Пољака у савезничкој победи у Другом светском рату о којој се далеко мање зна него о победи на бојном пољу. Када је реч о улози Пољака у победи над нацистичком Немачком, не треба заборавити да у ратовима не побеђују само физичка снага и моћна војска, веć и интелигенција, знање и вештине.

Тројица великих пољских математичара: Марјан Рејевски, Јежи Ружицки и Хенрик Зигалски су поступајући храбро, интуитивно, интелигентно, генијално применивши нове технике разбијања шифара математичким методама успели да разоткрију принцип рада и да пред рат израде копије немачке машине за шифровање - „Енигме“. Тако је настала једна од највећих тајни пољске контраобавештајне службе. После окупације Пољске 1939. године, успели су да избегну заробљавање и да пренесу Британцима и Французима своја сазнања па и готове примерке својих копија „Енигме“. Тиме су пресудно допринели каснијем раду и успеху великог и данас чувеног савезничког центра за прикупљање, обраду, дешифровање и декодирање информација у Великој Британији – Блечли Парку.