Невидљиви фронтови – Први светски рат и Војводина

.

0
0
0
s2sdefault

У уторак, 25. новембра 2014. године у 14 сати у Дунавској 37 отвара се изложба „Невидљиви фронтови – Први светски рат и Војводина".

Концепција изложбе „Невидљиви фронтови – Први светски рат и Војводина", аутора мр Предрага Бајића, Војислава Мартинова, Кристине Менеши и др Драга Његована, заснована је на предметима из збирки Музеја Војводине, али и предметима позајмљеним из колекција Музеја Срема, Музеја југословенског ратног ваздухопловства, Музеја града Новог Сада, Градског музеја Суботица, Рукописног одељења Матице српске и појединих колекционара.

Ова изложба била је повод за наменско прикупљање неколицине нових музејских предмета, који су први пут приказани у Музеју.

У години када се обележава стогодишњица од избијања Првог светског рата, поједине предмете из својих породичних архива дародавци су уступили Музеју Војводине, па су се тако на изложби нашле гусле српског војника и борца на Солунском фронту, аустроугарски војни сандук, застава добровољачког удружења из Сусека.

Путем бројних оригиналних предмета – докумената, војничких униформи и опреме, одликовања, плаката и других експоната, као и различитог илустративног материјала на изложби су приказане следеће тематске целине: политичке прилике у Војводини (тада у саставу Аустро-Угарске) уочи рата, Сарајевски атентат, почетак рата и балканско ратиште 1914, Солунски фронт, репресија у Војводини, аустроугарска пропаганда, позадинска дешавања, добровољци у српској војсци, Велика народна скупштина у Новом Саду, односно дани присаједињења Војводине новој држави.

НЕВИДЉИВИ ФРОНТОВИ – ПРВИ СВЕТСКИ РАТ И ВОЈВОДИНА

Вишедеценијски сукоби водећих империјалних сила (Немачке, Енглеске, Француске, Русије и Аустро-Угарске) око расподеле светске моћи су 1914. године попримили размере катастрофалног рата, највећег и најстрашнијег у дотадашњој историји човечанства. Територија Војводине, тада у саставу Аустроугарске монархије, била је поштеђена директних разарања, али је рат имао драматичне последице на политички, привредни и социјални живот становништва.

Непланирани финансијски трошкови рата, велика потрошња сировина за ратну индустрију и прехрамбених потреба за војску економски су сиромашили Војводину и заоштравали социјалне разлике. Исцрпљујуће и дуго ратовање умањивало је првобитни ратни ентузијазам у читавој Аустро-Угарској и, упркос снажној пропаганди и цензури, урушавало углед царства и династије Хабзбурга.
Српско становништво Војводине гледало је на Краљевину Србију као на своју матичну државу. Стога су аустроугарске власти спроводиле репресивне мере против Срба и других словенских народа. То је продубило предратне међунационалне антагонизме и допринело подривању наднационалних основа царског легитимитета. Истовремено се од мобилисаног мушког становништва очекивало да брани границе царства на галицијском, касније и на италијанском фронту. Нјихов одговор најчешће је био дезертирање, предаја или прелазак на противничку страну – у добровољачке редове војске Краљевине Србије.

Највећа промена уследила је на самом крају рата, када је војска Краљевине Србије, након скоро три године егзила у Грчкој, успела да пробије Солунски фронт и продре дубоко у територију Аустро-Угарске. Словенско становништво са простора данашње Војводине политички се организовало и прогласило присаједињење Краљевини Србији. Тако је Војводина постала део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, државе настале на рушевинама Отоманске империје и Аустроугарске монархије.

Повезани чланци