Змијањски вез - свјетско нематеријално наслеђе

.

0
0
0
s2sdefault

Музеј Републике Српске у Бања Луци изложбом ЗМИЈАЊСКИ ВЕЗ-СВЈЕТСКО НЕМАТЕРИЈЛАНО  НАСЉЕЂЕ, ауторке музејске саветнице етнолошкиње Данијеле Ђукановић новосадској публици представља причу о везу који се од 2014. године  налази на УНЕСКО-вој репрезентативној листи нематеријалног културног наслеђа човечанства. Изложба се отвара у четвртак 13. септембар 2018. године, у 19 часова (Дунавска 35).

Змијањским везом приказана је уметничка креативност, унутрашња симболичка креативност и осећајност коју је вековима  поседовала крајишка жена у свом темпераменту и духу. Она је везом изражавала своје емоције осећања и унутрашње стање духа. Специфичност Змијањског веза се огледа у томе што су богатство орнамената, техника израде и колорита јединствени и посебни, не само у односу на суседне области, већ и на читав централни и западни Балкан. Сложена орнаментика Змијањског веза специфична је и по томе што у временском периоду од средине 19. века па до данас није поједностављивана. Материјал на којем је приказано умеће израде Змијањског веза доживљавао је трансформацију, али је вез и даље задржавао своје аутентичне специфичности и своју аутентичну тамно плаву боју.

Музеј Републике Српске годинама учествује у пројектима регионалног и међународног карактера и реализује исте као носилац пројекта или партнер у пројекту. Најзначајнији пројекат Музеја Републике Српске је номинација Змијањског веза 2013. године на УНЕСКО-ву Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства и његов упис на исту листу 2014. године

Да би се промоција и презентација Змијањског веза урадила на највишем нивоу Етнолошко одељење Музеја је 2015. године припремило и јавности презентовало изложбу “Змијањски вез-свјетско нематеријално  насљеђе”. Ова изложба је била реализована под покровитељством Председника Народне Скупштине Републике Српске господина Недељка Чубриловића и приказана у августу 2015. године у Народној Скупштини Републике Српске. Од октобра 2015. године до марта 2016. изложба је гостовала у Етнографском музеју у Београду, током 2017. године у више музеја у Босни и Херцговини, те од јуна до краја јула 2018. године у Музејском комплексу Коломенској у Москви, Руска Федерација. Гостовање изложбе у Музеју Војводине од 13. септембра до 18. октобра 2018. године предстаља наставак сарадње између Музеја Републике Српске и Музеја Војовидине и реализовање потписаног споразума у међуинституционалној сарадњи.

Изложба се састоји од 65 тродимензионалних предмета (музејска грађа, предмети Змијањског веза који раде носиоци Змијањског веза у 21. веку), 20 ролапова где ће бити представљене фотографије Змијањског веза, три велика постера, дигитално представљање изложбе на документарни филм о упису Змијањског веза на УНЕСКО-ву листу.

Основна идеја водиља и циљ изложбе да се јавности презентује значај змијањског веза у контексту номинације и уврштења на УНЕСКО-ву листу нематеријалног културног наслеђа човечанства чиме је постао део светског културног наслеђа. Изложба ће приказати како је  змијањски вез настао у XIX веку, а како је задржао своје постојање у изради и примјени у XXI  веку на нови модеран начин, препознат од стране савременог човека.

Змијањски вез је засигурно један од најспецифичнијих и најкарактеристичнијих везова са просторa Босне и Херцеговине. Специфичност овог веза се огледа у томе што је богатство оранамената, техника израде и колорита јединствена и посебна у односу на друге везове у Босни и Херцеговини. По својој специфичности Змијањски вез се издваја не само у односу на суседне области већ и на сам централи и западни Балкан. Специфичност Змијањског веза манифестује се у усклађености, хармонији и стилској перфекцији геометријских орнамената укомпонованих са тамноплавим односно чивитли колоритом. За разлику од других крајева Босне и Херцеговине где је вез представљен у четири или две боје, на Змијању је приказан у тамноплавој боји.

Специфичност  и посебност колорита и орнаменталих композиција у Змијањском везу уочио је крајем 19. века и Владислав Скарић који истиче да орнаменталног богатства нема више нигде у Босни и Херцеговини. Детаљно истраживање и посебност Змијањског веза објаснила је и обрадила Братислава Владић Крстић у свом раду Текстилна радиност на Змијању. Змијањским везом бавили су се и други истраживачи који су се пре свега бавили изучавањем змијањске народне ношње од Милана Карановића 1926. године до савремених истраживача.

Колекција Змијањског веза која се чува у Збирци текстила Етнолошког одељења Музеја Републике Српске сакупљана је од 1930. године до данас. Најкарактеристичније  примерке Змијањског веза приказаног на рукавима, ошвама и бошчама женских кошуља са Змијања сакупио је први директор музеја Врбаске бановине академски сликар Спиридон Шпиро Боцарић. У колекцији се чува 220 примерака Змијањског веза приказаног на рукавима, ошвама (ниспрснице нашивене на женску кошуљу) и бошчама (оглаваља). Више од половине колекције сакупљено је у периоду од 1930. до 1940. године. Други део колекције откупљиван је од 1950. године до данас.

 

Повезани чланци