Музеј Војводине припрема изложбу на којој ће бити представљена обућа из етнолошке збирке у контексту културних значења њених појединих врста и облика. Анализа збирке обуће нам је полазна основа за причу о различитим културним утицајима у прошлости, естетици, моди, начинима производње, као и идентитетским и комуникацијским аспектима различитих врста обуће.

Због ситуације у вези са коронавирусом, изложба „Путевима предака 3“ отказује се до даљњег.

Удружење „Српски крајеви“ организује изложбу „Путевима предака 3“ у Музеју Војводине у Новом Саду, Дунавска 35 од 17. до 30. марта 2020. године.

Свечано отварање је 17. 03. 2020. године у Музеју Војводине са почетком у 19 часова.

Ликовни радови који ће бити приказани на овој изложби су настали на Ликовној колонији „Путевима предака 3“ која је одржана на Фрушкој Гори у новембру прошле године. Сви радови су инспирисани српским културним наслеђем, богатом историјом и пределима, односно српским крајевима.

Изложба је и продајног карактера.

У уторак, 10. марта 2020. године у 12 сати, отвара се изложба „Макраме - техника везивања чворова“, аутора Владимира Радуловића.

Ова изложба, у чијем је склопу креативна радионица, има за циљ да свим посетоицима и полазницима прикаже технику уметничког везивања чворова - МАКРАМЕА.

Макраме који осим креативности поседује и изузетан степен медитативности, па је самим тим прихватљив за све узрасте.

Куроизитет ове изложбе је њена разноврсност радова,  како би посетиоцима што обухватније приказала сву разноврсност изражавања овом техником.

На изложби су представљени радови од микро-макрамеа, употребног и макрамеа за децу до зидних декорација односно таписерија.

Изложба ће бити отворена до 15. марта.

У уторак, 3. марта у 19 сати у Музеју Војводине отвориће се изложбе радова Драгана Радовановића, познатог и признатог новосадског вајара и дизајнера, који је преминуо пре две године.

Радовановић 1968. године почиње своје уметничко школовање. Паралелно са студијама Историје уметности, на Филозофском факултету у Београду, две године је похађао сликарски атеље Сергеја Јовановића, познатог београдског педагога.

На препоруку професора Живковића, Радовановић је 1970. са сликарства „прешао“ на вајарство и уписао Факултет примењених уметности у Београду, одсек вајарства у његовој класи. Дипломирао је 1975, а магистарске студије завршио 1981. године.

Постао је члан Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине 1976. године.

На изложби ће бити приказано стваралаштво Драгана Радовановића у распону од готово педесет година рада. Посетиоци ће моћи да виде скулптуре, цртежи, слике, накит, као и резултате дугогодишње сарадње са Музејом Војводине.

Изложба ће бити отворена до 22. марта.

Изложба Института за историју оглашавања из Београда „Рат и хумор 1914-1918“, аутора Владимира Чеха и проф. др Милана Ристовића, биће отворена у Музеју Војводине 30. јануара 2020. године у 12 часова.

Циљ изложбе је да прикаже утицај хумора и сатире у штампаним медијима током Првог светског рата, кроз излагање историјских докумената, новинских чланака, магазина, плаката и разгледница. Изложба показује како су рат и хумор обележили медије, оглашавање и пропаганду између 1914. и 1918. године.

Централно место на изложби имају две књиге са илустрацијама чувеног холандског карикатуристе Лујса Ремеркерса, због чијих је радова Немачка оптужила Холандију за кршење ратне неутралности. Књиге, за које је предговор написао бивши амерички председник Теодор Рузвелт, Михајло Пупин 1932. поклања Београдском универзитету, што потврђује својим потписом.

У среду 15. јануара 2020, у 13 часова у холу Српског народног позоришта отвара се изложба Музеја Војводине „Ново лице Новог Сада – приче из Легата Јована Дејановића.“

Изложба је настала из жеље да се јавности презентују бројни предмети, фотографије и документа из Легата који је Јован Дејановић 2017. године даривао Музеју Војводине. Посредством дароване грађе кустоси Дејан Болорин и Војислав Мартинов приказаће најважније моменте из историје развоја Новог Сада у периоду од 1974. до 1982, односно у време два мандата градоначелника Јована Дејановића.

Изложбa је реализована уз подршку Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и Градске управе за културу Новог Сада.

Епоха Јована Дејнаовића остала је упамћена као време динамичног развоја Новог Сада у којем су остварени бројни пројекти који су трајно променили лице града. Изграђен је Мост слободе, зграда СНП-а, СПЕНС, већи број основних школа и предшколских установа. Такође су тих година подигнути нови стамбени блокови на Лиманима, а започета је и изградња Новог Насеља. Тих година центар Новог Сада је претворен у шеталиште, а бројне високе делегације су посећивале град који је прерастао у прави регионални политички, туристички, индустријски и културни центар.