У среду, 11. септембра 2019. године, у 19.00 часова, у Музеју Војводине (Дунавска 37), биће уприличено тематско вече погледа, предодређено разматрању идентитета међуетничког (српско-руског и руско-српског) есенцијализма у концепту историјских прилика XX века, односно чему ће, у посвету култури сећања, уследити свечано отварање ретроспективне изложбе указане животу и значају дела Јелене Карађорђевић Петровне Романове, Велике Кнегиње српске и руске. 

Аутор је Јелена Делибашић. Покровитељ је ГРАД НОВИ САД, Градска управа за културу Града Новог Сада.

Учесници:

• Академик НИКОЛА ПОПОВИЋ, АНУРС
• Србија и Царска Русија (1903-1917): промишљања о генези интересног зближавања, корени искуства, историјска самосвест, вредности
• Др ДРАГО ЊЕГОВАН, научни саветник
  Историјски оквири српско-руског савезништва за ослобођење и уједињење српског народа (1914-1918): идеолошки наратив, мостови и међе
• Академик ДРАГАН СИМЕУНОВИЋ, АНУРС
  О прокламацији државотворне мисли Карађорђевића у историји српско-руских дипломатских односа: хронологија и параметри одраза нововековне политичке доктрине
• ЈЕЛЕНА ДЕЛИБАШИЋ
  Како објаснити жар-птицу: oдјеци, велови и призори у знамењу народа
• ЗОРАН КОЛУНЏИЈА, Издавачка кућа "Прометеј" Нови Сад
• ПРЕДСТАВНИЦИ КРАЉЕВСКОГ ДОМА КАРАЂОРЂЕВИЋА
• У уметничком делу програма наступиће Хор Гимназије "Јован Јовановић Змај" из Новог Сада и Бартула син, песник.

Школa фотографије Арс академије и Друштво новинара Војводине оргaнизују Школa фотографије Арс академије и Друштво новинара Војводине оргaнизују Међународну фотографско-еколошку изложбу „Дунав“, у уторак, 10. септембра 2019. године од 19 сати, у Музеју Војводине (Дунавска 35).

Учесници су студенти који студирају фотографију или похађају тај предмет, а долазе из: Високе школе Логос центар из Мостара, Средње школе Богдан Шупут из Новог Сада, Уметничке школе из Ниша, Факултета за уметност и дизајн из Београда, Политехнике из Београда и Школе фотографије Арс академија из Новог Сада.

Циљ пројекта и изложбе је да путем фотографије утиче на развој свести грађана о значају Дунава за човека и околину и проблемима загађења његових вода.

Фотографи су имали прилику да фотографишу: плажу Официрац, Штранд и Бећарац, Рибњак, Камењар и по сопственом избору обилазе обалу Дунава у Новом Саду.

У четвртак, 29. августа 2019. године у 13 сати (Дунавска 35) отвориће се изложба слика румунског уметника Дорина Колтофеануа. Након потписивања Уговора о сарадњи између Музеја Војводине и Музеја уметности у Темишвару гостовање ове изложбе представља први корак културне размене ове две институције и један од видова културне сарадње Темишвара и Новог Сада – европских престоница културе 2021. године.  

Дорин Колтофеану рођен је 1950. године у месту Инторсура Бузаулуј (Румунија). Дипломирао је сликарство на Академији уметности у Букурешту – у класи признатог румунског уметника Корнелија Бабе. Од 1979. до 2007. редовно је учествовао на изложбама Удружења ликовних уметника Румуније, а до данас је имао бројне самосталне изложби у земљи и иностранству.

Дугогодишња међумузејска сарадња Етнографског музеја у Београду и Музеја Војводине, реализоваће се гостовањем изложбе „Писмо и традиција - натписи на етнографским предметима“, ауторке Вјере Медић, музејског саветника.

Изложба приказује мотиве слова и словних натписа на етнографским предметима из периода 19. и 20. века који се чувају у фонду Етнографског музеја у Београду. То су предмети свакодневне употребе из оквира традиционалне културе Срба и осталих народа са простора Србије и ширег Балканског простора на којима су изведени мотиви натписа у више различитх облика.  

Разноврсност предмета у техничком и функционалном погледу, као и садржајна и ликовна разноликост форми натписа на широко истраживаном подручју, темељне су особине ове систематизоване музејске грађе.

У среду, 26. јуна 2019. године у 18 часова у Музеју Војводине, Дунавска 35, отвара се гостујућа изложба „Српске православне школе у Босни и Херцеговини – Љетописи“ из фонда Педагошког музеја у Београду, ауторке др Александре Миловановић.

На изложби ће бити приказана грађа (32 летописа) за коју се не зна када је тачно стигла у Педагошки музеј, али је у истом више од четрдесет година. Збирка садржи архивску грађу, из Фонда кога чине три архивске кутије, која пружа могућност за научно-истраживачки рад на историји српских православних школа у Босни и Херцеговини у периоду од 1854. до 1909. године.

Биће приказани Летописи из следећих места: вароши Невесиња, Прибинића, Дервенте, села Кмећани, Бихаћа, Босанске Градишке, Манастира Моштаница, Кључа, Босанског Новог, Гојковца, Добоја, Тешња, Јошавке, Бачвана, Прњавора, Чађевице код босанског Новог, Врањка, Папраће, Милошевца, Биограда-Невесиње, Поцрња, Босанске-Дубице, Сарајева, Стапара, Драгеља, Бијелог Поља, Чечаве, Босанске Крупе, Пурачића, Велике Рујишке, Гламоча и манастира Дужи.

Жива жеља за упознавањем и тежња за националном свијести прожимала је неком милом чежњом и најмањи дамар сваког српског грађанина. А те су чињенице и створиле најповољније услове за будућност потоњих српских установа. То истинско чувство је и творац данашње српске школе.

Љетопис Српске православне основне школе Гламочке.

У суботу, 18. маја 2019. године, у 18 сати, у Клиничком болничком центру Војводине (Хајдук Вељкова 1), отвара се изложба „Медицински инструменти др Милана Симоновића“ у новом депандансу Музеја Војводине „Медицинска музејска збирка - Пастеров завод“. Аутори изложбе су Снежана Добрић, виши кустос - историчар, проф. др Душан Лалошевић и проф. др Милана Обрадовић Томашев.

Депанданс Музеја Војводине налази се у кући Адолфа Хемпта, у којој ће бити отворена изложба медицинских инструмента и личних предмета који су саставни део легата др Милана Симоновића.