Мапа пуна снова - Предраг Спасојевић - графички дизајн

.

У четвртак, 29. новембра, у 19 сати, у Музеју Војводине, Дунавска 35 отвара се изложба у организацији: Музеја Војводине, агенције МЕДИТ из Пуле и Српског културног центра у Истри „МАПА ПУНА СНОВА - Предраг Спасојевић - графички дизајн“.

Изложба МАПА ПУНА СНОВА представља избор из богатог опуса признатог истарског графичког дизајнера Предрага Спасојевића (1959-2010) који сеже од првих награђиваних плаката Пула филм фестивала, преко бројних визуалних идентитета позоришта и туристичких заједеница до упечатљивих графичких остварења за културу, туризам, ено & гастро сцену Истре...

Изложбу ће отворити Владимир Торбица, начелник канцеларије за културу Истарске жупаније, а о Предраговом опусу ће говорити познати публициста и критичар Петар Пеца Поповић.

У музичком делу програма наступиће Елис Ловрић, кантауторка из Истре.

Фестивал фотографије: Културно-историјски споменици Новог Сада у креативној фотографији

.

У уторак 6. новембра, у 19 сати у Музеју Војводине, Дунавска 35, отвара се изложба Фестивала фотографије Нови Сад 2018 под називом: Културно-историјски споменици Новог Сада у креативној фотографији.

Организатор Фестивала је Центар за креативно стваралаштво ГАЛАТЕА у сарадњи са Градом Новим Садом - Градском управом за културу.

ФЕСТИВАЛ ФОТОГРАФИЈЕ је свој програм започео 5. септембра 2018. године низом предавања која су одржали еминентни стручњаци из ибласти историје, историје уметности, архитектуре, географије, фотографије. Циљеви ових предавања су били упознавање великог броја посетилаца са културно-историјским споменицима и објектима града Новог Сада.

Фестивал је остварио и изузетну сарадњу са Покрајинским заводом за заштиту споменика културе, Музејом Војводине, Техничком школом Милева Марић Ајнштајн, Средњом уметничком школом Богдан Шупут.

Змијањски вез - свјетско нематеријално наслеђе

.

Музеј Републике Српске у Бања Луци изложбом ЗМИЈАЊСКИ ВЕЗ-СВЈЕТСКО НЕМАТЕРИЈЛАНО  НАСЉЕЂЕ, ауторке музејске саветнице етнолошкиње Данијеле Ђукановић новосадској публици представља причу о везу који се од 2014. године  налази на УНЕСКО-вој репрезентативној листи нематеријалног културног наслеђа човечанства. Изложба се отвара у четвртак 13. септембар 2018. године, у 19 часова (Дунавска 35).

Змијањским везом приказана је уметничка креативност, унутрашња симболичка креативност и осећајност коју је вековима  поседовала крајишка жена у свом темпераменту и духу. Она је везом изражавала своје емоције осећања и унутрашње стање духа. Специфичност Змијањског веза се огледа у томе што су богатство орнамената, техника израде и колорита јединствени и посебни, не само у односу на суседне области, већ и на читав централни и западни Балкан. Сложена орнаментика Змијањског веза специфична је и по томе што у временском периоду од средине 19. века па до данас није поједностављивана. Материјал на којем је приказано умеће израде Змијањског веза доживљавао је трансформацију, али је вез и даље задржавао своје аутентичне специфичности и своју аутентичну тамно плаву боју.

"Чуруг на удару империја" у Панчеву

.

Изложба "Чуруг на удару империја - 20 година археолошке експедиције", биће отворена у уторак, 7. августа, у 19 сати, у Народном музеју Панчево. Аутор изложбе је Станко Трифуновић, музејски саветник - археолог.

Градина на Јелици

.

Изложба "ГРАДИНА НА ЈЕЛИЦИ. Утврђени центар у Илирику VI века и вишеслојно археолошко налазиште" археолога проф. др Михаила Милинковића отвара се у Музеју Војводине, Дунавска 35, у уторак, 31. јула у 12 сати.

Изложбу је први пут у својим просторијама, у мањем обиму, приредио Народни музеј у Чачку 2014. године поводом обележавања 30 година археолошких ископавања на локалитету Градина на Јелици, да би она, са готово двоструким бројем експоната, била презентована у Галерији САНУ током пролећа 2017. и у Народном музеју у Краљеву у октобру исте године.

Градина на Јелици данас представља једно од најпознатијих и најзначајнијих рановизантијских налазишта (време 6. и почетка 7. века н.е.) у Србији и њеном окружењу. Поред остатака из времена Источног римског царства (рановизантијских), на Градини се у нешто мањој мери дошло и до материјалних трагова из праисторијског и раносредњовековног периода. Културни слој са највећим бројем налаза свакако је рановизантијски, с обзиром да је у том времену на Градини био подигнут утврђен град са до сада откривеним остацима пет цркава, са резиденцијама, кућама за становање, радионицама и складиштима, као и са некрополама.

Чекајући на А

.

Позивам Вас на отварање друге самосталне изложбе мр Александре Илић, под називом "Чекајући на А", у среду 18. јула 2018. године, у 20 h, у Музеју Војводине, Дунавска 35.

Уметност допире до свих поља на којима се нешто визуелно одвија и са нечим комуницира. Она данас настаје од свега и појављује се свугде. Руши границе без прилагођавања критеријумима заснованим на језику и средини.

Третирајући књигу кроз визуелни ефекат исте и залазећи у њено ликовно поље, обрађујући га гипким, разноликим покретима, материјалима, облицима, текстуром и бојом, једнообразност класичног дела нестаје. Развијање субјективног фактора, избегавање сваке омеђености и одступање од форме традиционалног, преко експерименталног, непрестано се бави метаморфозом која укључује све системе комуникације, макар она била кратковечна или осуђена на нестанак.

Мајстор бојеног дрвореза и Уметност Балкана

.

У петак, 13. јула 2018. године, у 19 часова (Дунавска 37), биће отворена заједничка изложба двојице аутора: ,,Мајстор бојеног дрвореза“ дрворесца ̶ графичког уметника Јожефа Домјана и ,,Уметност Балкана“ фотографа  ̶  графичког уметника Јожефа Куноша (OFMCHUN ̶  a).

Јожеф Домјан (Будимпешта, 1907 – Њујорк 1992)
Сликар и графичар, добитник истакнуте Кошутове награде. Највише се бавио колорисаном графиком  ̶  дрворезом. Радну активност је почео као фабрички радник, али нескривени уметнички таленат ускоро долази до изражаја, па стиче диплому на Уметничкој Академији. Пропутовао је Европу, а стиже и до Кине, где је проучавао старе методе дрворезбарења.

За своја дела добио је највиша признања, која припадају уметницима вичним у изради дрвореза. Педесетих година истакао се својим посебним колоритом и особеном перспективом, те је за кратко време добио највећа домаћа уметничка признања (Мункачијева награда – 1955. Кошутова награда – 1956.). Револуција (1956. г.) затекла га је у Швајцарској. Није се вратио у домовину, него је емигрирао у САД и населио се у близини Њујорка). Уметник је и у новој домовини сачувао јединствени стваралачки приступ и стил, који се ослањао на мађарске културне традиције. Захваљујући томе, постао је познат и широј уметничкој јавности. Његова дела се данас налазе у познатим колекцијама широм света, нпр. у њујоршком Метрополитен Музеју, у лондонском Викторија и Алберт музеју, као и у Мађарској националној галерији.  

Повезани чланци