Обућа и културни утицаји

Папуче, женске, Зрењанин, Банат, Срби, 1948.

Културни утицаји се огледају у прихватању различитих врста обуће, њиховој изради, као и начину ношења. Папуче су се у Војводини појавиле као резултат мешања турских и европских утицаја, а на правце одакле су ти утицаји долазили донекле указују њихови називи: турске, сегединске, лајпцишке, хрватске, сентандрејске, бечкеречке. Сматра се да је ношење папуча у европску моду доспело као културни утицај са Истока. Као врста оријенталне обуће, папуче су пренете на Запад, где су у 16. веку постале модна, а касније и кућна обућа.

Зепе

Зепе, мушке, Глогоњ, Банат, Румуни, 1959.

Као посебну врсту обуће, која је у Војводини била веома распрострањена, можемо издвојити зепе. Углавном су плитке, отвор за ногу им досеже до чланка и по облику су сличне ципелама. Израђиване су од различитих материјала и различитим техникама. Најчешће су плетене од вуне или памучног конца, или су шивене од неког чвршћег текстила. Могле су да имају додатни, чвршћи ђон од коже или неког другог материјала. Прављене су у домаћој радиности, у појединим занатским радионицама или као комбинација домаћег и занатског рада.

Oпанци

Деда и унука у свечаној ношњи,
Хртковци, Срем, 1910.

Мушкарац у опанцима капичарима,
Дорослово, поч. 20. века.

Опанци од сирове коже сматрају се најстаријом обућом већине европских и азијских народа. Они су се у свом архаичном облику – као парче сирове, непрерађене коже причвршћене за стопало – задржали до краја 19. века. Са развојем вештине прераде коже и развојем опанчарског заната појављивали су се и други типови ове обуће.

Обућарски занати у Војводини

Производња обуће је временом организована у форми заната, који су се развијали тако да задовоље практичне потребе, али и одреде улогу обуће у истицању одређеног друштвено-културног идентитета становништва. Занати за израду обуће су се диференцирали на основу врсте обуће коју су занатлије производиле. На простору данашње Војводине, од 18. века занатлије су биле организоване у руфете, односно еснафе и цехове. Руфет је означавао ужу заједницу занатлија исте струке, док се цех или еснаф могао састојати из једног или више руфета и представљао је ширу организацију најчешће сродних, а понекад и потпуно различитих заната. На основу писаних и материјалних трагова који сведоче о постојању ових удружења могу се пратити делатности и живот чизмарског, папучарског, опанчарског и ципеларског (обућарског) заната.

Обућа као део културе

Обућа, као саставни део ношње, представља важан симбол идентитета, односно припадања одређеној заједници или групи, као и тежње да се то припадање визуелно представи. Она нам говори о полу, узрасту, статусу, етничкој припадности или занимању онога ко је носи. Значења која се придају појединим врстама обуће су културно специфична и мењају се током времена. У зависности од времена када су ношене, разликује се зимска и летња одећа и обућа, а према ритму свакодневице и празника – свакодневна и свечана. У традиционалној култури Војводине, свечаној обући се посвећивала знатно већа пажња него свакидашњој, радној. Најукрашенију и најскупљу обућу носили су млади људи, а добијали су је пред свадбу.

Изложба „Ја носим вас, ви носите мене“: Обућа из Етнолошке збирке Музеја Војводине


Фото: Марија Ердељи

Обућа коју „носимо, а она носи нас“ одувек је била саставни део ношње; њена основна улога је да заштити стопало. Врсте обуће и њихов облик, материјал од ког је израђивана, као и начин ношења тесно су повезани са карактеристикама природног окружења – својствима терена и климатских услова, као и начином живота и привређивања.

На изложби је представљена колекција обуће која се налази у етнолошкој збирци народних ношњи Музеја Војводине и приказује основне традиционалне врсте обуће које су првенствено ношене на селу. Изложени предмети потичу углавном са краја 19. и из 20. века. Највећи део колекције представљају различити производи домаће радиности и локалних занатских радионица. Међу њима има примерака архаичних форми, које припадају ширем европском и азијском културном наслеђу, али и оних који упућују на то да су утицаји константно пристизали са Истока и Запада и огледали се у усвајању нових врста обуће и начина њихове израде и украшавања.