Млечар

Млечар (стан, киљер) представља малу дрвену кућу која се користи за држање и прераду млека и млечних производа. Најчешће се налази уз главну кућу – као мањи преградак, а ређе као издвојен објекат близу главне куће. Млечар се гради као приземан објекат, правоугаоне основе, са четворосливним кровом покривеним шиндром „у пет спратова“.

Унутар објекта се, дуж зидова, налазе клупе или полице на којима су поређани дрвени судови за прераду и чување млека и млечних производа: карлице – за разливање млека, качице – за чување кајмака, чаброви – за чување сира, стапови – за добијање маслаца, краљаче – за мужу.

У породичним задругама су бригу о млечару водиле жене које су се називале планинке или мајарице. Неуморна планинка је све сама радила: стригала овце, музла, варила, купила скоруп, мела масло, правила сир, пекла хлеб, кувала и прала. Планинка при томе није била само домаћица и радница него и учитељица и васпитачица деце. Уз њу су деца стасавала учећи да поштују и слушају старије, као и да вредно и поштено раде.

(Богдан Шекарић, виши кустос, етнолог)