Од 13. до 19. маја 2019. године у оквиру највеће националне музејске манифестације „Музеји за 10“, под слоганом „Музеји као средишта културе: Будућност традиције“, биће приказан богат програм, уз бесплатан улаз, за посетиоце музеја у Србији. Манифестација обухватa више догађаја и датума од међународног значаја: Међународни дан музеја, Недеља музеја и 15. Европска ноћ музеја.

Од 13. до 19. маја посетиоцима се пружа прилика да се у периоду од 10 до 22 часа упознају са музејским програмима у свом, али и у другим градовима Србије.

Током седам дана манифестације „Музеји за 10“ у Новом Саду ће, поред сталних поставки, у музејима и другим институцијама културе бити отворен низ тематских изложби, организован велики број предавања, концерата, филмских и видео пројекција, перформанса, представа, радионица за децу и одрасле. Придружите нам се у недељи испуњеној културним дешавањима.     

Ове године Међународни дан музеја и Европска ноћ музеја се обележавају истог дана, у суботу 18. маја 2019. када ће музеји у Новом Саду радити до 24 часа.

Погледајте Водич за Нови Сад.

У четвртак, 18. априла 2019. године, у 12 сати, у Музеју Војводине (Дунавск 35), одржаће се промоција монографије МИЛАН СТАНОЈЕВ, аутора Милоша Арсића.

На промоцији ће поред аутора Милоша Арсића, историчара уметности говорити и историчар уметности Миле Игњатовић, а присутне ће поздравити директор Музеја Војводине др Драго Његован.

Милан Станојев, графичар, сликар и ликовни педагог рођен је у Србобрану 1938. Уметничко школовање је започео у Школи за примењену уметност у Новом Саду, након студија на Академији ликовних уметности у Београду, дипломирао је 1964. године, а постдипломске студије завршио је две године касније.

1967. долази у Нови Сад где годину дана ради као технички уредник часописа Поља и уредник Ликовног салона Трибине младих.

Промоција књиге Марије Орбовић "Културни живот Врбаса у огледалу завичајне штампе. Библиографија 1872-1944" одржаће се 10. априла 2019. године у Музеју Војводине у 13 сати. Учествују рецензент проф. др Бранко Бешлин, мр Ђезе Бордаш, библиограф саветник Марија Јованцаи и ауторка.

На основу претходно сачињене библиографије  за период од 1872. до 1944. године, Марија Орбовић је у књизи приказала настанак и развој штампарства у Врбасу, представљањем рада штампарија, као и појединих књига и њихових аутора. Посебна пажња је посвећена утврђивању редоследа настанка информативних листова и биографија њихових уредника. О културном животу Врбаса сведочи и трећи део књиге о врбаским писцима, професорима Учитељској школи, Касини, биоскопима и другим темама.

Драги љубитељи културе, уметности и игара:

Започињемо други круг наградне игре Бекство из Музеја под називом "Тајна Бесмртности".

У уторак, 19. марта 2019. године, у 19 часова (Дунавска 35) у оквиру „Пролећних Бранкових дана 2019“, одржаће се програм неговања нематеријалног културног наслеђа Срба „Певање уз гусле“, а поводом уписа на репрезентативну листу Унеска.

О гуслама ће говорити: Дејан Томић и Јово Радош, а уз гусле пева Бошко Вујачић, народни гуслар.

У Музеју Војводине у уторак, 12. марта у 18 сати одржава се промоција тротомне студије „Србија земља избеглица“ аутора Добрице Вуловића, дипломираног политиколога из Београда, првог комесара за избеглице, после распада бивше Југославије.

На промоцији говоре: др Драго Његован, директор Музеја Војводине, проф. др Љубодраг Димић, академик, Сима Теофанов, повереник Владе Републике Србије за избеглице у АП Војводини и аутор Добрица Вуловић.

Добрица Вуловић, тадашњи први комесар Комесаријата за избеглице, који је на челу ове организације био од 1992 до 1994. године, на близу 3000 страница, документовано пише о првим потезима, настанку, развоју и улози ове хуманитарне организације. За стотине хиљада избеглих или протераних са, ратом захваћених, бивших југословенских простора, ова организација, коју је формирала Влада Републике Србије била је, многима и прва помоћ у потрази за новим огњиштем и бољим животом на разним подручјима и у градовима и у селима Србије.

Аутор Добрица Вуловић у овој књизи износи разна сведочења избеглица али и сарадника који су били укључени у рад Комесаријата, пише о настанку ове институције после сецесије Словеније, Хрватске и Босне и Херецеговине из некадашње Југославије, о врстама помоћи која је избеглима стизала из разних делова земље и света, и документовано дочарава инсерте из својих сусрета са највишим домаћим и страним представницима из ове области, попут Садако Огате, Ели Визела, Џемса Гранта, Самаруге и других.