Промоција књиге "Извештаји о доживљајима Симеона Степанова Пишчевића"

.

У среду, 30. новембра 2016. године у 19 сати, Дунавска 35. одржаће се промоција књиге "Извештаји о доживљајима Симеона Степанова Пишчевића".

О књизи ће говорити Ненад Ж. Петровић, историчар и Иван Т. Срдановић, писац и приређивач издања.

Приручник за обнову и унапређење енергетске ефикасности кућа од земље у Војводини

.

У петак, 25. новембра 2016. године у 18 сати, Дунавска 35, одржаће се промоција Приручника за унапређење енергетске ефикасности кућа од земље у Војводини кроз радионице у Мошорину и пројекте "Од бабе - девојка" и "Градитељка".

Аутори су Бојан и Драгана Којичић.

Предавање "Дисидентски покрет у Српском добровољачком корпусу 1917."

.

У четвртак, 24. новембра 2016. године у 12 сати, кино сала, Дунавска 37, одржаће се предавање "Дисидентски покрет у Српском добровољачком корпусу 1917.". Предавач је др Предраг Бајић.
 
ДИСИДЕНТСКИ ПОКРЕТ У СРПСКОМ ДОБРОВОЉАЧКОМ КОРПУСУ 1917.

Након великих губитака које је 1. Српска добровољачка дивизија имала у борбама у Добруџи, септембра и октобра 1916, повучена је у позадину, као армијска резерва. Тада је формирана и 2. српска добровољачка дивизија, а са њом и Српски добровољачки корпус, са ове деве дивизије у саставу. За разлику од претходне, која је била добровољачка у правом смислу, за 2. добровољачку дивизију је било и присилне мобилизације међу аустро-уграским ратним заробљеницима на Источном фронту. Међу њима је било и отворено прохабзбуршки настројених појединаца, нарочито из редова резервних официра Хрвата и Словенаца.

Паралелно с тиме, догађаји у револуцијом захваћеној Русији имали су последице и по стање у Српском добровољачком корпусу. У њему се јавља тзв. „дисидентски покрет“. Он је био својеврсна комбинација политичких чинилаца тог времена и места: револуционарних врења и промена у самој руској војсци, незадовољства добровољаца из Војводине односом српских официра према њима, одбијања добровољаца из Баната да и даље ратују заједно са Румунима, који су тражили цео Банат за себе и већ спомињаног субверзивног дејства прохабзбуршких и антисрпских елемената у корпусу.

Једна од главних последица „дисидентског покрета“ је одлука да се војници слободно изјасне да ли желе да напусте јединицу. Онима који су се тако изјаснили, то је и омогућено. Преостали су, под врло драматичним околностима, пребачени на Солунски фронт. Неки од припадника корпуса ступили су у редове Црвене армије, а неки су се организовали у антибољшевичке јединице.

Постојање „дисидентског покрета“ било је главни аргумент власти да Краљевине СХС-Југославије да „Добруџанима“ ускрате учешће у аграрној реформи, сем онима који су после били и „Солунци“, с образложењем да су „задојени бољшевичким духом“

Предавање "О немачким винима"

.

У четвртак, 17. новембра 2016. године у 19 сати, Дунавска 35, одржаће се предавање "О немачким винима".

Предавач је ing. Слободан Маринковић.

Предавање се одржава у сарадњи са Српско-немачким друштвом "Serbisch – deutsche Gesellschaft VANDROVKA".

Петар Лупа и дунавска авантура

.

У сарадњи са Српским институтом из Будимпеште, у уторак, 8. новембра 2016. године у 12 сати, Дунавска 35, одржаће се промоција књиге "Петар Лупа и дунавска авантура" ауторке Федоре Бикар.

О књизи ће говорити Петар Ластић, директор Српског института и уредник књиге Сузана Миловановић, музејски саветник - историчар.

 Књига је приређена поводом 100 годишњице смрти Петра Лупе (1838 - 1904), једног од најбогатијих велепоседника из Помаза код Будимпеште и српског посланика на Угарском сабору.

Др Федора Бикар је приредила Лупине текстове из пештанског недељника Напкелет (Исток) из 1858. године у којима је, у наставцима, описао своју авантуру пловидбе Дунавом од Беча до Црног мора.

Путописи и чланци Петра Лупе вероватно су један од првих туристичких описа код Срба, али написаних на мађарском језику и у мађарској штампи.

Приређујући ове текстове др Федора Бикар је дала и краћу биографију Петра Лупе и историју породице Лупа Мандић из Помаза.

Сеоба Срба кроз историју и уметност

.

У петак, 4. новембра 2016. године у 19 сати, Дунавска 35, Музеј Војводине Вас позива на предавање поводом излагања слике Сеоба Срба Паје Јовановића из Народног музеја у Панчеву.

Предавачи су Срђан Божовић, виши кустос - историчар и Димитрије Јованов, кустос - историчар уметности.