МАШКАРАДА – весела маскирана поворка!!!

.

0
0
0
s2sdefault

Ове године поворка ће се окупити у петак 8. марта 2019. године, у 12 часова, на платоу испред Музеја Војводине (Дунавска 37), а онда крећемо у поход да заједно отерамо зиму и дочекамо пролеће.  

Весела поворка ће се кретати централним новосадским улицама - Дунавска, Змај Јовина, Краља Александра, улицом Модене, Булеваром Михајла Пупина до салетле у Дунавском парку где  ће бити додељена признања најуспешнијим маскама.

На Машкараду понесите осмех, добро расположење и своју маску, да заједно негујемо традицију сетковања покладних обичаја и да пробудимо Сунце.

Очекујемо Вас на МАШКАРАДИ!

Музеј Војводине сваке године организује програме у циљу представљања и неговања појединих обичаја. Машкарада се организује у циљу неговања помало заборављених обичаја везаних за Белу недељу - Покладних обичаја.

Последњи дан пред почетак поста назива се покладама. Највише обичаја код православних везано је за Беле (Велике, Ускршње) покладе, које падају уочи Ускршњег поста, најдужег и најстрожег поста у години. Ови обичаји су се вршили током читаве недеље која је претходила том посту (Бела недеља), а Беле покладе (у недељу) су њен врхунац. Трпеза је била богата белим мрсом јер је следио вишенедељни период уздржавања, односно поста. Отуда и назив Беле покладе.

Посебно место у тим обичајима имали су маскирани опходи. Прерушавање уочи ускршњег поста је било познато код већине етничких заједница у Војводини. У неким местима се и даље одржава, док је у неким заборављено. Време њиховог одржавања је зависно од црквеног календара: тако су православни прослављали целу Белу недељу, са Белим покладама као врхунцем, док је код католика то било најчешће у недељу, понедељак и уторак, пред Пепељаву среду.

Маска је распрострањен реквизит у народним обредима, нарочито у зимском циклусу и почетком пролећа, а веровало се да се помоћу ње маскирани ослобађа своје личности и добије магијску моћ у доба када сунце треба да победи сурову зиму.

Традиционално, машкаре или фашанге су ишле кроз насеље као маскиране поворке, као организоване групе, најчешће као свадбена поворка, погреб или као групе различитих маски. Најчешће су ишле уз пратњу музике или су саме машкаре свирале неке од инструмената и певале. Поред овога, правиле су и велику буку, звониле звонима, клепетушама, чегртаљкама. Честа је била промена полова – мушкарци облаче женску одећу и обрнуто. Тада се по правилу преувеличавају одлике женствености и представља трудноћа. Традиционално маскирање је подразумевало и маскирање у животиње.  Маскирани су се понашали разуздано, скакали су и изводили разне шале. Поворка је улазила у сваку кућу где су их частили пићем и колачима и даривали, најчешће јајима.

У свету су неки од ових маскираних опхода познатији под називом  карневали. Карневали су негде постали познате туристичке атракције нпр у Венецији, у Рио де Жанеиру, Дизелдорфу...

Након бучног и веселог времена карневала, месопуста и Беле недеље, долази време смирења, пост, или код католика доба Коризме.

СПОНЗОРИ