Промоција књиге "Независна држава Хрватска у Србији 1941."

.

0
0
0
s2sdefault

У уторак, 10. април 2018. године, у 19 сати (кино сала, Дунавска 37) одржаће се промоција књиге "Независна држава Хрватска у Србији 1941. Усташки режим у Прибоју, Пријепољу, Новој Вароши и Сјеници (април-септембар 1941)" аутора Милутин Живковић.

У књизи Милутина Живковића ''Независна држава Хрватска у Србији 1941'', коју је објавило Друштво историчара Србије ''Стојан Новаковић'' 2018. године, говори се о успостављању усташког режима у Прибоју, Пријепољу, Новој Вароши  и Сјеници од априла до септембра 1941. године. Аутор је период владавине НДХ у Старом Расу, који никада није припадао Хрваској, истраживао на основу архивске грађе српске, хрватске, италијанске и немачке провенијенције, као и релевантне  литературе, те  мемоарске публицистике, што је резултирало са скоро хиљаду фуснота. Приказана је идеолошка подлога ширења НДХ на Стари Рас, детаљно обрађена организација усташког режима, у Полимљу, хронолошки донет след догађаја везаних за устанак антифашистичких снага и реакције усташке државе, као и италијанског окупатора који је истиснуо НДХ са подручја Старог Раса. На крају је др Живковић приказао последице усташке страховладе, која се ослањала на домаће муслимане као ''Хрвате'' који су тражили да буду део НДХ, што је због злочина према Србима поизвело велики расцеп између муслимана и православних Срба и претворило се у вишегодишњи међусобни окршај са елементима верског рата.

У књизи се налази и неколико биографија најистакнутијих протагониста овог периода, од којих застаје дах.

Ширење Назависне државе Хрватске (НДХ) на простор данашње југо-западне Србије током периода април-септембар 1941. године део је ширих геополитичких планова преузетих из империјалне стратегије аустро-угарског ширења према Истоку. Корачајући геополитичким стазама утабаним у 19. веку Влада у Загребу се обрела у Полимљу. Индикативно је да су се тела усташког режима на поменутом простору развијала једнако брзо као и у другим деловима НДХ, иако он никада званично није додељен његовој Влади. Уколико имамо то у виду, као и развој Усташког покрета, примену шовинистичких и расистичких закона према Србима и Јеврејима, масовне војне операције против српског живља, те већи број злочина који су их пратили, можемо рећи да је усташком режиму недостајало једино време да са локалним Србима учини оно што је урадио њиховим сународницима у другим деловима државе коју је контролисао.

О књизи говоре:
др Драго Његован, директор Музеја Војводине
др Драгомир Бонџић, виши научни сарадник, Институт за савремену историју
др Милутин Живковић, научни сарадник, Институт за културу Лепосавић
ма Раде Ристановић, докторанд,  Филозофски факултет у Новом Саду

 

Повезани чланци