Музеји Србије десет дана од 10 до 10 - 2017.

.

Манифестацију "Музеји Србије, десет дана од 10 до 10" организују национални музеји Србије. Ове године манифестација ће се одржати од 11. до 20. маја 2017. године. Музеји ће бити отворени сваки дан од 10 до 22 сата. Манифестација ће обухватати читав низ изложби и пратећих програма у виду презентација, јавних разговора и других садржаја.

Манифестација се реализује под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије, а уз подршку Делегације Европске уније у Србији.

 

 

 

 

 

 

 

ТЕМАТСКЕ ИЗЛОЖБЕ

Благо из кошнице - Од Музеја Матице српске до Музеја Војводине (1847-1947-2017), Музеј Војводине, Дунавска 35

Након оснивања Матице српске у Пешти, у редовима родољубиве српске интелигенције, 1847. године родила се идеја о оснивању Српске народне збирке, или Музеума „где ће се чувати све старине и знаменитости“. Вођено овом идејом, српско грађанство почело је да поклања Матици предмете везане за прошлост српског народа. После деценија преданог рада, и неколико иницијатива од стране истакнутих културних и јавних личности, збирка је напокон прерасла у Музеј Матице српске, који је свечано отворен 9. јула 1933. године. У годинама након Другог светског рата издвајањем дела материјала из Музеја Матице српске 30. маја 1947. године основан је Војвођански музеј.

 


Музеј у гостима - Завичајни музеј Рума "Купиник - последња престоница српских деспота", Музеј Војводине, Дунавска 37

Тврђава Купиник је непокретно културно добро од великог значаја. Саграђена је крајем 13. или у првој половини 14. века у Срему, у мртваји реке Саве, као војно-граничарско утврђење угарског краља. Почетком 15. века прелази у руке деспота Стефана Лазаревића, а потом у руке деспотске породице Бранковић. Као таква представљала је последњу престоницу српских деспота.


Штитови, Музеј Војводине, Дунавска 35

Музејска креативна радионица „Вештине обраде метала у прошлости“ је едукативан програм за средњошколце металске струке који је реализован у сарадњи са Средњом машинском школом у Новом Саду током школске 2016/2017 године.

Циљ програма је био упознавање производње и техника обраде метала кроз историју уз помоћ експоната изложених на сталној поставци Музеја Војводине, а затим примена стечених знања активно у наставном процесу.

Резултати примене стечених знања у виду израђених штитова изложени су на пригодној изложби.

 

 

РАДИОНИЦЕ ЗА ДЕЦУ

14. мај, 11 h, Музеј Војводине - чувар културног блага, Дунавска 35

Шетњом кроз историју Музеја Војводине откривамо шта је музеј, шта је посао кустоса. Откривамо тајне конзервације и рестаурације, чувања културног блага... Откривамо приче које причају поједини експонати.

 

 

 

 

16. мај, 18 h, Упознајте свет средњовековних витезова и принцеза, Дунавска 37 

Водимо вас у једно средњовековно утврђење у Фрушкој гори, у ишчезли свет витешких надметања и гозби, опсада и каваљера. Свет принцеза – свет песништва и музике, сликања, лепог облачења и понашања. Упознаћете  Законик витешке части, видети  витешке оклопе и још много много тога. 

 

 

 

17. мај, 18 h, Девојачки сандуци, Дунавска 35

Сигурно се питате шта је то, какав је то посебан сандук па се зове Девојачки? Некада је свака девојка у кући имала свој сандук у који су јој мајка и бака припремале мираз – ствари које ће удајом понети у свој нови дом. Често је и сама девојка везла, прела, шила...да покаже како златне руке има, али и да сандук допуни. Неки су били велики, неки мали, пуни или полупуни, али сви су, без изузетка, били лепо украшени. Дођите да се дружимо, да откријемо тајне које неки сандуци крију, да научимо још нешто о нашој традицији.

 

20. мај, 17 h, Девојачки сандуци, Дунавска 35

20. мај, 18 h, Упознајте свет средњовековних витезова и принцеза, Дунавска 37

 

ПРАТЕЋИ ПРОГРАМИ

11. мај, Дунавска 37, 19 h, Пројекција филма "Пут у рат" (2014)

Документарни филм аустријског историчара Роберта Гокла о почетку Првог светског рата

 

 

 

 

 

16. мај, Дунавска 37, 19 h, Промоција књиге "Србија и Балкан (1914-1918)", аутор др Душан Батаковић

 

 

 

 

 

 

18. мај, Дунавска 37, 12 h, Свечана седница Скупштине Музејског друштва Србије, Нaционалног комитета ICOM-a Србије и Оснивачког одбора манифестације “Музеји Србије, десет дана од 10 до 10”

Музеј Војводине који ове године обелажава 170 година од формирања Војвођанског музеја, преузимањем музејских збирки, од Музеја Матице српске, те 15 година од интеграције Војвођанског музеја и Историјског музеја Војводине домаћин је овогодишње свечане седнице Скупштине Музејског друштва Србије, Нaционалног комитета ICOM-a Србије и Оснивачког одбора манифестације “Музеји Србије, десет дана од 10 до 10”. На Међународни дан музеја, 18. маја 2017. године у Музеју Војводине ће бити додељене награде “Михаило Валтровић“, награде НК ICOM-а и признања “Музеј за 10”. 

 

 

20. мај, Дунавска 35, 10-22 h, Интервенција на сталној поставци, Лего клуб Скоцкани

 

 

 

20. мај, Дунавски парк, 19-19,15 h, Игроказ "Ковачи и виле"

Игроказ "Ковачи и виле" нас враћа у време келтске цивилизације и племенске заједнице Скордиска. Приказује коваче и шегрте који праве оружје, ратнике који воде витешки бој и добре виле које оживљају погинуле ратнике. Перформанс је инспирисан експонатима са археолошког дела сталне поставке Музеја Војводине, а изводе га ученици Средње машинске школе из Новог Сада.

 

 

 

 

 

 

 

20. мај, Дунавска 35, 19,30 h, Концерт "Бајићеви славуји"

 

 

 

 

 

 

 

 

МУЗЕЈ ВОЈВОДИНЕ У ГОСТИМА

  • Музеј за децу, Народни музеј у Зрењанину
  • Ала смо се наодмарали, Градски музеј у Суботици
  • Добруxански ратници, Народни музеј Топлице из Прокупља
  • Записи у времену - фотографије др Радивоја Симоновића, Музеј у Пријепољу

 

СТАЛНЕ ПОСТАВКЕ

Музеј Војводине, Дунавска 35

Војводина од праисторије до средине 19. века

АРХЕОЛОГИЈА

Археологија на сталној поставци Музеја Војводине представљена је у три дворане. Путем презентације највреднијих археолошких експоната допуњених савременим музеолошким принципима (реконструкције насеља и појединих објеката, фотографије, мапе, легенде) приказан је период од палеолита до касног средњег века. Наведена помоћна средства су коришћена за што боље дочаравање начина живота становништва, њиховог економског развоја, начина, сахрањивања, уметности и религије, од почетка насељавања човека на овим просторима.

ИСТОРИЈА

Историјски део сталне поставке приказује период од средњег века до друге половине 19. века.

 

 

 


ЕТНОЛОГИЈА

Етнолошки део сталне поставке приказује вишевековна преплитања словенских, угро-финских и германских народа на подручју Панонске низије и Подунавља које је довело до заједничког живота бројних етничких група на данашњој територији Војводине – Срба, Мађара, Словака, Румуна, Русина, Хрвата, Немаца и других. У историјском развоју сви народи су сачували и одређене посебности – обичаје, народну ношњу и слично.

 

СТАРА ГРАДСКА УЛИЦА

У оквиру сталне поставке Музеја Војводине представљена је једна војвођанска градска улица у првим деценијама XX века. Она се хронолошки надовезује на део Поставке који се односи на привредну историју ових крајева. Пажљиво одабрани, оригинални и аутентични предмети воде посетиоца у минулу епоху на један другачији и нов начин. Да би му била приближена атмосфера тог времена, ова карактеристична војвођанска градска улица је импровизована, и то кроз фотографије значајнијих објеката и аутентичне излоге фотографског атељеа, кројачке радионице, салона модисткиње, апотеке, трговине играчака и порцулана.

 

 


Музеј Војводине, Дунавска 37

Војводина у 20. веку
У новијој згради Музеја Војводине (Дунавска 37), наменски изграђеној 1970. године по пројекту архитекте Ивана Витића за Музеј социјалистичке револуције Војводине и након интеграције са Војвођанским музејом 1992. године у јединствени Музеј Војводине, у њу је смештено Одељење за новију историју које се бави истраживањем, прикупљањем, обрадом, заштитом и презентацијом музејског материјала из историје Војводине у 20. веку и постављена стална изложба која приказује политичку, привредну и војну историју Војводине од 1918. до 1945. године. Зграда музеја, заједно са екстеријером и сталном изложбом, сама по себи има споменично обележје и представља једну нераскидиву целину.
На сталној поставци је изложено, обиље прворазредног музеолошког материјала, из депоа збирки Одсека за новију историју. Ти артефакти су незаобилазна материјална сведочанства историјских догађања на простору Војводине у првој половини 20. века.
Први светски рат представљен је изложбом Невидљиви фронтови – Први светски рат и Војводина путем бројних оригиналних предмета – докумената, војничких униформи и опреме, одликовања, плаката и других експоната, као и различитог илустративног материјала кроз тематске целине: политичке прилике у Војводини (тада у саставу Аустро-Угарске) уочи рата, Сарајевски атентат, почетак рата и балканско ратиште 1914, Солунски фронт, репресија у Војводини, аустроугарска пропаганда, позадинска дешавања, добровољци у српској војсци, Велика народна скупштина у Новом Саду, односно дани присаједињења Војводине новој држави.
Периодом између два светска рата, на сталној поставци, доминирају политички догађаји и личности, привредни развој, колонизација и изградња инфраструктуре.
Антифашистичка борба нашег народа и учешће Црвене армије у борбама на нашем тлу, представљена је на сталној поставци детаљније и разноврсније, тако да даје једну незаобилазну едукативну форму и поуку о Другом светском рату.


Музејском комплексу Кулпин
, Трг ослобођења 7, Кулпин

Музејски комплекс у Кулпину обухвата језгро насеља из друге половине 18. и прве половине 19. века. Овај комплекс чине два дворца са помоћним објектима, која су саградили чланови властелинске породице Стратимировић, као и парк, стара зграда школе, српска православна црква и парохијални дом. Иако историјски не припадају истом времену, комплекс чине и словачка евангелистичка црква грађена 1875–1879, и родна кућа патријарха Георгија Бранковића реконструисана у српску вероисповедну школу 1899.


Етно парк "Брвнара" у Бачком Јарку
, Новосадска улица, Бачки Јарак

Етно парк "Брвнара" у Бачком Јарку - завичајна музејска збирка етнолошко-историјског карактера, настала је на основу иницијативе становника Бачког Јарка, колониста из Босанске Крајине. Идеја о њеном стварању потекла је 1946. године, са жељом да се сачува сећање на стари завичај.