Моја мати ћилим тка...

.

Ткање се сматра једном од најстаријих људских вештина, боље речено женских вештина, јер су се ткањем и у прошлости, као и данас, најчешће бавиле жене.

Врсту основе, као и њену дебљину одређивала је сама ткаља, у зависности од тога шта је ткала. Основа за ткање у почетку, али и све до данас најчешће је кудељна нит, затим памучна и ланена нит.

Велике златне капе из средњег и северног Баната

.

Капа са шлајфнама из Зрењанина, око 1890.

Посебну категорију свечаних невестинских оглавља у Војводини чине српске велике златне капе из северног и средњег Баната које су биле „у моди” у кратком периоду, од 80-тих година 19. до краја прве деценије 20. века. Kада су настале, ове капе су биле део српског националног костима који су носиле припаднице имућнијих слојева српског друштва (богате сељанке - миражџике, жене трговаца и занатлија). Центар производње великих златних капа био је средњи Банат. Постоје два основна модела великих златних капа.

Ђачке униформе

.

У односу на време школовања, као и школом коју су похађали, ђаци су били у обавези да носе ђачке униформе, или је пак нису морали носити. Одевање је било део свакодневице, са прописаним или непрописаним правилима. Одевању као теми може се приступити и кроз призму изучавања историје образовања и школства. Од најранијег детињства човек је подложан утицају своје околине, која директно намеће одређена правила. Та правила, обичаји и навике мењали су се кроз године, у складу са тренутним социјалним, политичким и верским уверењима. Одело је требало да има неку врсту васпитне улоге. Показивало је припадност одређеном друштвеном сталежу, одређеној школи. Оно је било одраз васпитне политике према младима, као и бриге за поштовање норми које су постављали одрасли. Увођење униформи у школе био је један вид контроле над децом. Ђаци су прописаним одевањем одступали од своје околине, што им је омогућавало посебност, запаженост и различитост.

Фотографски атеље Јозефа Сингера у Музеју Војводине

.

У Војводини је фотографска делатност присутна oд 50-тих година 19. века. Први војвођански фотографски атеље отворио је сликар Иштван Олдал Старији (1853. године, у Зрењанину). По узору на њега, касније су отварани атељеи широм Војводине.

Усмене новине

.

Скоро у свим затворима у хортијевској Мађарској у којима су се налазили затвореници из Југославије, постојали су илегални затворски листови, коришћени за дистрибуцију вести и идеолошко-политичког материјала. Тако је било и у случају Покретног, сабирног и дистрибуционог логора бр. 101, основаног 19. маја 1941. године, односно Мађарско краљевске тополске испомоћне куће за транспортовање, како је назван логор у Бачкој Тополи након што су га мађарске окупационе полицијске власти преузеле од војне управе септембра 1941. године.

Покретна капела Шајкашког батаљона

.

Речна флота је имала важну улогу у ратовима вођеним између Аустрије и Турске од краја XVII до средине XVIII века. Када је, Београдским миром 1739. године, граница између Аустрије и Турске померена на Саву и Дунав, неопходно је било организовати речну флоту и на том подручју.

Соња Маринковић

.

Соња Маринковић била је један од организатора устанка у Војводини у Другом светском рату, међу првима проглашена за народног хероја, још за време НОБ-а, 25. октобра 1943. године.