Стрип за пивопије

.

 У Збирци савремене уметности Музеја Војводине чувају се и три рада илустратора, аниматора и стрипаџије Милете Поштића настала 2015. године на колонији посвећеној илустрацији и стрипу. Поред љубави према географији и далеким земљама, овог свестраног уметника инспиришу локалне приче, тако да је са великим ентузијазмом прихватио мој позив за учешће на колонији. Инспирацију за циклус ових стрипова пронашао је у свакодневним причама из прошлости овог поднебља. Тема једног стрипа су метле, килограми и вештице, другог узгајање и начин брања хмеља на овим просторима (једна од великих плантажа ове биљке се налазила у Челареву), а трећи је о дудовима којих је некада било свуда по Војводини.

Женске ношње Војводине – основа

.

 

 Основу женске традицијске одеће у Панонској низији и суседним областима до половине 19. века чинила је дуга, широка кошуља преко које су ношени остали одевни предмети. Утицајем модних трендова из градских средина, дуга кошуља се дели на горњи део – кратку кошуљу, и доњу сукњу.

Војвођански Срби – добровољци у Првом светском рату

.

 

 На крају 1914. и током 1915. године Срби аустроуграски држављани, а руски војни заробљеници, нису престајали да се пријављују у добровољце за српску војску. Овакав тренд брзо се ширио, а у првој половини 1916. постао је масован. Све док су Црно море и Дунав били отворени за њихов транспорт, тачније пре уласка Бугарске у рат са Србијом октобра 1915, добровољци су из Русије пристизали у Србију морским и речним путем. Распоређени су у Добровољачки одред мајора Војина Поповића - војводе Вука, од укупно 3.550 војника. Знатан део те снаге чинили су управо Срби из Баната, Бачке, Барање и Срема. Они ће заједно са српском војском проћи албанску голготу, а на Крфу их је априла 1916. године било око 520 добровољаца бивших руских заробљеника.

Човек и пас ‒ веза старија од цивилизације

.

 

 Практично је немогуће замислити човечију заједницу, а да ту слику не допуњује присуство пса. У ствари, није претерано ако се каже да не постоји место на планети насељено људима, где нема паса. Данас постоји око 400 раса, којe су међусобно изузетно различитe по облику и величини. Међутим, без обзира да ли мислимо на чиваву или велику догу, сви они су потомци вукова или неког заједничког претка, припитомљени у праскозорје људске цивилизације.

Изложба „Дунав, благо и културе“ од Црног мора до Шалабурга

.

 

 

 Данас је Међународни дан реке Дунав.  Овај дан се  обележава  у 14 држава, међу којима је и Србија. „У земљама широм Европе иницијатор обележавања Дана Дунава је Међународна комисија за заштиту реке Дунав (International Commission for Danube Protection – ICPDR), чија је мисија да промовише и координира одрживо и интегрално управљање водама, укључујући и заштиту, побољшање и рационалну употребу вода.“ (https://www.pzzp.rs/rs/sr/dogadaji/16-29-06-dan-dunava.html).  

 Музеј Војводине се прикључује овој прослави кроз причу о изложби под називом „Дунав - благо и културе“ од Црног мора до Шалабурга -https://www.schallaburg.at/en/exhibition-2020/the-danube-people-treasures-cultures . Изложба је постављена  у аустријском дворцу Шалабург, туристичкој атракцији смештеној у области  Вахау, на 85 километара западно од Беча. Културни предео Вахау се налази на Листи Светске природне и културне баштине УНЕСКО-а од 2000. године.

Видовдански устав Краљевине СХС

.

 

 Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца усвојен 28. јуна 1921, познат као Видовдански устав, био је први од два устава југословенске државе донета у периоду између два светска рата. Настајање овог устава био је дуг и деликатан процес и резултат политичког компромиса. Брзо ће се показати да је државни систем уведен Видовданским уставом пун мањкавости, што ће довести до тога да је држава готово непрестано имала кризе у влади.

Васа Пушибрк – ђак, професор и директор Новосадске гимназије

.

 

 Васа Пушибрк је био ђак, професор и директор Српске велике православне гимназије у Новом Саду. Рођен је 11. септембра 1838. године у Сомбору, где је завршио основну школу. Ниже разреде гимназије је завршио у Новом Саду (Српска велика православна гимназија), а више у Пешти. Студије је завршио у Бечу 1865. године. Исте године је био примљен за професора Српске велике православне гимназије, где је предавао математику и физику, а повремено и земљопис, природопис, геометријско цртање, краснопис и стенографију.