Филмска звезда из музејског парка – тенк „Шерман“ М4А3Е4

.

Тенк „Шерман“ М4А3Е4, Збирка оружја и војне опреме,
Одељење савремене историје, Музеј Војводине.
Фотографија: Александар Бошковић

У једном периоду „хладног рата“ Југословенска народна армија била је једина војска у свету која је у наоружању имала и совјетско оружје и војну опрему, и оружје и војну опрему пореклом из држава чланица НАТО-а. Разлог за то био је прекид односа ФНРЈ и земаља тадашњег Информбироа, јуна 1948. ЈНА је од раније, још од 1944, имала у наоружању совјетско оружје и оруђа, a још од раније и извесне контингенте америчког и западноевропског оружја добијеног као војна помоћ. У погледу стрељачког оружја доминирало је, ипак, домаће оружје, у тада још стандардном калибру 7,9 мм Маузер.

Марија–Мара Малагурски – још једна од седам жена посланица на Великој народној скупштини 1918.

.

Марија – Мара Малагурски (1894–1971)

Марија Мара Малагурски рођена је у Маријатерезиополису (Суботици) 20. 12. 1894. године, од оца Јосипа и мајке Кристине. Њен деда Ице био је истакнути буњевачки трибун и оснивач буњевачког културно-просветног друштва Пучка касина (1878). После основне школе наставила је образовање у Штросмајеровом заводу у Ђакову, а потом у Вишој женској школи у родном граду. Енглески језик учила је у Лондону.

„Ко није тучен, није ни научен“

.

Кажњавање ђака стајањем испред табле

Данас је готово незамисливо да дете дође из школе и исприча да га је учитељ истукао. Некада је, међутим, батинање ђака био потпуно легалан и опште прихваћен образовно-васпитни метод. Тада су настале и пословице: „Ко није тучен, није ни научен“, „Дијете небијено, слабо одгојено“, „Батина је из раја изашла“.

Батина је царевала још од самог оснивања првих школа. Образовање и дисциплиновање било је незамисливо без каштиге (казне). Свако непримерено понашање, другачије мишљење, па чак и незнање подразумевало је кажњавање, а казне су биле ригорозне – шамари, прут, шибање, фалаке, клечање на кукурузу, школски затвор. Из садашње перспективе такав приступ васпитању је био крајње суров. Изводи се закључак да је заиста било болно бити ђак.

Ликовни израз римског зидног сликарства

.

Римска фрска са арехеолошког локалитета Врањ (Хртковци) III и IV изложена на сталној поставци музеја Војводине

О Римском сликарству се може говорити на основу сачуваних зидних слика, посебно у: Помпеји, Херкуленији, Риму, Боскореалеу. У садржајном погледу то сликарство је потпуно ослоњено на хеленско, док је у стилском погледу та зависност нешто мања.

СРЕЋНА СЛАВА! Славске честитке из збирке Музеја Војводине

.

Славска честитка
Издавач: Књижара Св. Ф. Огњановића
Нови Сад, 1917.

Појава ансихтскарти у грађанском друштви крајем 19. века била је велика новину у начину комуникације. Друштвена и комуникацијска улога честитки довела је до њиховог издвајања из анзихтскарти. Развој и популарност честитки утицали су на појаву мноштва тема и мотива. Друштвена потреба је диктирала нове подврсте честитки: новогодишње, божићне, ускршње, рођенданске, именданске, љубавне, славске и др.

Новчић у чесници код Срба у Војводини

.

Поред своје основне намене, новац је у прошлости био присутан и у народним обичајима. Један од карактеристичних обичаја везан је за чесницу – божићни обредни хлеб, односно пециво у које се ставља метални новац. Мада у неким крајевима Војводине има облик погаче, код већине војвођанских Срба, чесница се по правилу израђује од танких кора премазаних медом и симболише „Христове пелене“.

Бадњи дан

.

Божићни обичаји у Војводини су изузетно разнолики. Основни симболи овог празника су у већини крајева исти, али је на постојање бројних разлика утицала чињеница да су ове области одувек биле насељаване становништвом из разних крајева, у старијој и новијој историји, као и заједнички живот различитих етничких и верских заједница на једном простору.

Бадњи дан је обележен припремама за Божић, али и за свечану породичну вечеру. Пре вечере, домаћин или домаћица су свечано уносили сламу, уз симболично квоцање и пијукање деце. Слама се прво простирала по столу – унакрст, а затим се покривала врећом и столњаком. Слама се простирала по читавој просторији, а увече се и спавало на њој. Раније се на Бадње вече јело на поду – на слами.