Сремски фронт – годишњица пробоја

.


Југословенски борци на Сремском фронту, 1944. година

Ујутро, 12. априла 1945. године, из 120 артиљеријских оруђа отпочела је ватрена припрема која је трајала 15 минута. Истовремено је 50 авиона Југословенске армије у два налета бомбардовало немачке положаје од Шида до Вуковара и Винковаца. Затим је уследио јуриш јединица које су се налазиле на првим линијама фронта. До увече, 1. пролетерска бригада је ослободила Вуковар, а следећег дана су немачки војници истерани из Винковаца.

Римско утврђење у Чортановцима

.

Чортановци су мало место на Фрушкој гори, познато по бројним археолошким налазима који су ту откривани. Из римског периода овде су пронађени утврђење, остаци пољопривредног имања – виле  рустике, некропола, остава од 2300 новчића (која се чува у Народном музеју у Београду), али и средњовековно насеље.  

Магична својства ћилибара

.

Према древном симболичком тумачењу ћилибар представља душевну нит која индивидуалну енергију повезује са космичком, а индивидуалну душу са универзалном. Он симболизује сунчеву, духовну и божанску привлачну снагу. Са становишта ботанике, ћилибар је фосилизована биљна смола у којој је нађено чак више од двадесет хемијских елемената.

Зачињена далека прошлост

.


Срцолисна чешњача

Колико пута сте шетајући Каменичким парком прошли поред срцолисне чешњаче (Alliaria petiolata), такорећи одмах поред стазе, а да нисте знали која је то биљка, а још мање да се ради о зачину којег су користили наши преци пре 6000 година? Многи купачи и пецароши на Бећарцу у Новом Саду су барем једном нехотице згазили папреног дворника (Persicaria hydropiper) који може да служи као замена биберу. Макроботаничке анализе у археоботаници нам пружају могућност да откријемо главне зрнасте културе, попут житарица, махунарки и уљарица, које су узгајали наши преци у праисторији. Међутим, сем зрнасте хране људи су користили „зељасте“ делове биљака у исхрани, који се нажалост нису очували током векова у земљи. Поједини стручњаци су због „недостатка доказа“ ишли тако далеко у својим размишљањима да су веровали да људи у нпр. неолиту нису ни зачињавали своја јела. Да то није тако, доказе пружа релативно нова метода у археоботаници – анализа фитолита. У археологији важи правило стрпљен-спашен, поготову након продора природних наука почетком новог миленијума у ову традиционално гледано друштвену, односно хуманистичку меку.

Двопређне чарапе етничке заједнице Климената из Хртковаца

.


Чарапе, мушке, свакодневне.

Најинтригантнија прича о двопређно плетеним чарапама је она о чарапама из села Хртковци у Срему. Ове, слободно можемо рећи, архаичне чарапе, носили су припадници мале етничке заједнице Климената. Клименти су пореклом албанска католичка заједница из области Малесија, на планини Проклетије. Један део њих се доселио у Срем након аустријско-турских ратова. Они су заједно са Србима у другој Великој сеоби Срба, под вођством патријарха Арсенија IV Јовановића Шакабенте 1739. године, прешли Дунав и населили се на потес између Инђије и Старе Пазове. Нешто касније, 1747. године, аустријска држава их је за стално населила у места Хртковци и Никинци.

Славко Милетић (1869–1934)

.

Славко Милетић је рођен 22. марта 1869. године у Новом Саду. Његов отац је био Светозар Милетић, народни трибун и један од најзначајнијих српских политичара у Аустро-Угарској монархији. Школовање је започео у родном граду, да би последње две године гимназије завршио у Осијеку. Студије медицине похађао је у Грацу и Прагу, а окончао у Бечу (1895), где је био активан у српском академском друштву Зора. По завршетку студија настанио се у Вршцу, обављајући приватну праксу (1896). Уједно је лечио и оца чије се здравље нарушило услед дугогодишњег тамновања по угарским казаматима.

Торбе наших предака

.

Торба је одувек била веома важан и неопходан предмет који човек користи при изласку из куће, било да су у питању неке свечане прилике, одлазак на њиву, пијацу или вашар. Зато торбе делимо на свечане и свакодневне, тј. радне. Торбе су користили сви: млађе и старије жене, мушкарци и деца из свих етничких заједница које живе у Војводини. Главна одлика орнамената на торбама је да су они једноставни, мање захтевни у ткачком смислу од орнамената на ћилимима и да су бирани тако да задовоље потребе онога ко их користи.

 
Различите стране вунене свечане торбе, 1904, Срби, Лалић, Бачка