
Бакарни новац скифатне (чанкасте) форме ковао је угарски краљ Бела III (1172-1196), највероватније у спомен церемоније крунисања која је обављена 13. јануара 1173. године. На аверсу натпис SANCTA MARIA и Богородица са светитељским венцем држи у левици Христа, а у десници жезло. На реверсу су две владарске фигуре на престолу између којих и натпис REX BELA – REX STS. На овом новцу је први пут приказан двоструки крст, који се касније приказује све чешће, а постаје и део националног грба. Облик новца је карактеристичан и има аналогију у ромејском (византијском) новцу 12. века. Већим делом 12. века је на овим просторима беснео рат као последица мешања ромејског цара Mанојла I Комнена у борбе за власт у Угарској. Године 1164. дошло је до примирја и тада је принц Бела, брат краља Стефана III, пошто је признат за престолонаследника и додељена му на управу Хрватска и Далмација, послат у Цариград. Значај који је ромејски цар Манојло I придавао угарском питању, види се по томе што је решио да принца Белу, наследника угарске круне, прогласи за свога престолонаследника, да би тако припремио спајање Угарске са Ромејским царством (Византијом). Принц је у Цариграду назван Алексије, ожењен је царевом кћерком и проглашен деспотом. Та титула је до тада припадала самом цару, а од тада је добила карактер посебне титуле, која је долазила одмах после титуле цара (василевса). Постоје и мишљења да је принц био само верен са царевом ћерком и када се цару родио син, цар Манојло је променио план, који је изазвао у царевини велико незадовољство, те је Белу оженио Аном, сестром своје друге супруге. После смрти угарског краља Стефана III, Манојло је успео да свога штићеника и члана фамилије прогласи за угарског краља и тиме стави Угарску под ромејски утицај. Бела се морао обавезати да ће за сва времена бити пријатељ Ромејског царства и владати како цару одговара.