Троредна запрежна сејалица за удвојену сетву кукуруза и пасуља “Patent Reich”

.

Троредна запрежна сејалица СК-90 Победа, Нови Сад-Петроварадин

У једној од претходних прича, посетиоци сајта Музеја Војводине су се у рубрици “Буди одговоран према духу и телу”, упознали са 17-редном запрежном сејалицом за стрна жита. Како би колекција сејалица Музејског комплекса Кулпин била у потпуности представљена, остају још само сејалице за окопавине.

Музеј по мери детета – Археологија

.

Музеј Војводине, у свом раду са публиком, посебну пажњу посвећује деци и младима. Осим породичних едукативних програма и програма који су намењени свим нивоима формалног образовног система, Музеј велику пажњу поклања интерактивним публикацијама и мобилним апликацијама за самостално истраживање сталних поставки. Данас Вам представљамо интерактивну публикацију за децу старијих разреда основне школе Музеј по мери детета - Археологија коју можете преузети ОВДЕ.

Табла Привилеговане трговачке компаније у Сентандреји, крај 19. века

.

Још један музејски предмет који сведочи о историјском и привредном развој Сентандреје чува се у Музеју Војводине. С краја 19. века потиче табла Привилеговане трговачке компаније у Сентандреји с именима трговаца, која говори о трговини као заначајном занимању Сентандрејаца.

Из трансокеанске колекције капетана Малинарића ‒ Ратничка и мистична Кина 1

.

Зуо Зонгтанг

Међу предметима Малинарићеве колекције који потичу из Кине има разнородних примерака. Неке, као махалицу за муве, шешир од пиринчане сламе и мачеве од новчића можемо сврстати у категорију предмета који илуструју свакодневни живот у Кини са почетка 20. века.

Римски златни прстен са љубавном представом

.

Златни прстен, Хртковци, II–III век

Из села Хртковци код Руме потиче изузетан златни прстен из римског доба. У Музеј Војводине је доспео путем откупа 2004. године, а откривен је случајно, те нам није познат његов археолошки контекст. Прстен се састоји од обруча, који је израђен техником искуцавања златног лима, и украсне плочице, која је изведена помоћу технике ливења у калупу.

„Узми малине. Малине су одличне, али...“

.

У серији „Немањићи – рађање краљевине“, која се тренутно репризира на првом програму јавног сервиса Србије, почетком 13. века негде у Рашкој, Стефан Првовенчани нутка малином папиног изасланика. Многима је ова сцена засметала, те је наведена као једна од грешака у серији. Малина је, наводно, почела да се узгаја у Србији 1880. и то као „украсна биљка“, да би тек после Првог светског рата почела да се узгаја због плода. Међутим, у серији нико ни не помиње да су малине узгајане. Штавише, количина плода која се налазила у здели указује више на то да је малина пре сакупљена у природи, него да потиче из обилног рода малињака подигнутог поред двора српског владара. Заборавља се да је малина самоникла врста воћа, која је у Србији веома распрострањена. У народу је позната као: маљуга, умањ, суница, мурага, пласмина и др. У флори кнежевине Србије из 1874. г. Јосиф Панчић описује малину која дивље расте као „повисока (гдешто од човечјег боја)“. Додуше, малине нема ни издалека толико као сродних врста самониклих воћака са црним плодом, под збирним именом купина.

Римска божанства на гемама

.

Srebrni prsten sa gemom i predstavom Merkura, okolina Šida, II–III vek

Примерци накита са представама римских божанстава одражавају сложени религијски систем старих Римљана. Ликови богова и симболи који су за Римљане имали посебно значење, урезивани су на различите врсте полудрагог и драгог камења – геме. Геме су могле бити уметнуте у оквир неког прстена, привеска и сл., чинећи тај накит изузетно драгоценим. Познато је да су првобитно служиле као печати који су, утиснути у восак или глину, коришћени за оверавање докумената, писама и вредне робе.