Једна прича о дозидницама

.

 

 Крај 19. и прва деценија 20. века доносе, поред промена у друштвено-економским односима, велико социјално раслојавање становништва. У жељи за модернијим начином живота градско становништво, а постепено и сеоско, успева да осавремени изглед својих кућа, па тако и кухиња. Подразумевала се измена намештаја и увођење штедњака, а самим тим и судова за припремање и одлагање хране. Такође се брижљивије одржава хигијена у целој кући, а нарочито у кухињи. Истовремено се код тадашњих домаћица, у складу с материјалним могућностима породице, јавља и потреба за украшавањем кухињског простора, и то ручним радом који су саме израдиле. Тадашњој породици постаје важније оно што је практично и јефтино, тако да у први план избијају производи домаће текстилне радиности као што су: столњаци, таблети, штрафте и дозиднице. На тај начин, домаћице су искористиле кухињу да би се доказале на многим пољима: у кулинарству, одржавању хигијене и спретности у изради ручног рада.

Денар Јулија Цезара

.


 

 Денар – сребрни римски новац, појавио се у монетарном систему Римске републике око 211. године пре Христа. Најранији денари на аверсу имају главу римске богиње Роме, а на реверсу Диоскуре (Кастора и Полукса) на коњима, и натпис ROMA. Око 209. године пре Христа уведена је на денарима ознака X (10 аса), колико је овај сребрни номинал вредео – десет бронзаних новчића Аса. Касније се кују разнолики типови денара који говоре о историји Рима и личностима из познатих патрицијских породица, од којих су настали tresviri monetales, чија је дужност била брига и старање о ковању новца, и који су били и кандидати за сенаторе – најважније званичнике Римске републике. Новац је постао простор за популаризовање породица monetales, a и помоћ у остваривању њихових политичких каријера – могли би рећи – антички мини билборди.

Једноделни дрвени ваљак

.

 

 

 На сталној поставци Музејског комплекса Кулпин смештеној у Павиљону 2, и то у делу где су изложене машине за основну и допунску обраду земљишта, посебну пажњу, својим изгледом, код бројних посетилаца побуђује једноделни дрвени ваљак.

Резултати испитивачких метода конзерваторско-рестаураторским третманима на предмету „слика на лиму Молитва на Маслинској гори“

.

  

 Сваки процес конзервације и рестауарцијe предмета започиње сагледавањем оштећења и прављењем плана истраживачко – испитивачких процеса и метода. На овај начин у могућности смо да одаберемо најбољи, неагресиван приступ третманима конзервације и рестaурације.

 Молитва на Маслинској гори, слика је на основи од металног гвозденог лима, са припадајућим украсним рамом са полиментном позлатом. Пре одабира третмана урађени су испитивачки радови – MSI (мултиспектрална снимања - UV и UVRF), физичко – хемијске анализе материјала концентрисаних на површини сликаног слоја, сондажна испитивања бојеног слоја, фотографисање – дигиталном микроскопском камером као и конзерваторско – рестаураторски третман на предмету (димензије слике без украсног рама 7 x 8 цм).

 

                            

                                                        Молитва на Маслинској гори

 

Берлински конгрес

.

 

 

 Прошло је 142 године откако је конгрес великих европских сила у Берлину 1878. године признао независност Кнежевини Србији, Румунији и Црној Гори. Одржан између 13. јуна и 13. јула, на челу са немачким канцеларом Ото Фон Бизмарком као председавајућим, Берлински конгрес је окупио представнике Велике Британије, Русије, Француске, Аустроугарске, Италије, Немачке, Османског царства, Србије, Црне Горе и Румуније. Један од главних разлога за сазивање конгреса је ревизија Сан-Стефанског мировног уговора из марта исте године, сачињеног под великим утицајем Русије. Након значајног пораза турске војске у ослободилачким ратовима кнежевине Србије и Црне Горе (између 1876. и 1878.), Сан-Стефански мир је имао за циљ да обезбеди превласт Русије на Балкану посредством стварања Велике Бугарске. Као директна експозитура руске политике изласка на топла мора, Велика Бугарска би у свом територијалном саставу имала значајне делове северне Македоније, источне Србије све до Ниша, те северног дела Грчке изузев града Солуна и Халкидикија. Притисци међународне политике, посебно Аустроугарске и Велике Британије, натерали су Русију да коначно поништи понуђени мир, а потом је Берлински конгрес приступио поновном прекрајању граница Балкана.

Спомен медаља Милана IV Обреновића

.


 Милан IV Обреновић био је српски владар доследан политичкој платформи деловања његових претходника на престолу Србије из династије Обреновић, те је и његовом заслугом Србија из Источне кризе на крају изашла као победница са међународно потврђеним статусом независности, коју су јој гарантовале велике силе на Берлинском конгресу 1878. године. Такође, „државни статус“ Србије умногоме је унапређен 1882. године, када је владарски ранг и титула монарха „подигнута на краљевски ниво“, чиме је и држава постала Краљевина.

Стрип о Ленки и Лази

.

 

 

 На Ликовној колонији Музеја Војводине одржаној 2015. године под слоганом Уведимо илустрацију и стрип у музеје, један од учесника је био и графички дизајнер, илустратор и стрипаџија Ивица Стевановић. Љубитељима девете уметности не треба га посебно представљати, а онима којима није познат треба рећи да је овај духовити Нишлија магистрирао на Новосадској Академији уметности, на смеру Графичких комуникација. Од 2000. године је ванредни професор на истој Академији, где предаје Графику књиге, као и изборни предмет Стрип.