Ђорђе Вајферт, гувернер чији лик краси хиљадарку

.

Ђорђе Вајферт остаће у историји упамћен по многим заслугама. Иако рођени Немац, себе је сматрао Србином и као такав задужио је српски народ. Родио се 1850. године у богатој пиварској породици, која му је и одредила будуће занимање. Ђорђе је имао изузетан предузетнички дух који га је терао да ствара и буде успешан у многим сферама пословања. Наставио је да се бави пиварством као породичним бизнисом, али га је подигао на виши степен и почео да шири мрежу својих пивара. Као успешни предузетник имао је њух за добре инвестиције. Године 1881. откупио је право на експлоатацију рудника у Костолцу из кога је вадио угаљ за потребе пиваре. Рударство је видео као велики неискоришћени потенцијал, те је и наредних година наставио са улагањем и инвестирањем и у друге рудничке копове. Након више финансијских неуспеха, 1903. године најзад се исплатила његова упорност када је у Бору откривена руда бакра. Ђорђе постаје власник најбогатијег рудника бакра у Европи и најбогатији човек у Србији, због чега је и сматран творцем модерног српског рударства.

Прича о Николи Пашићу и изборним плакатимa из 1923.

.

Народна радикална странка основана је у Србији 1881. године. Њен оснивач био је Никола Пашић (1845-1926). Пашић се залагао за Видовдански устав који је изгласан 28. 6. 1921. Видовданским уставом је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца била уставна, парламентарна и наследна монархија. Радикалана странка истицала је да ће се залагати да цео народ доноси одлуке у питањима државне политике у заједничком парламенту.

Тешки митраљез „Максим“ М 1910/30 на сталној поставци у Музеју Војводине

.

Инжењер сер Хајрем Стивенс Максим (Sir Hiram Stevens Maxim, 1840-1916) конструисао је почетком 80-тих година XIX века прво савремено аутоматско оружје. Његова серијска производња почела је 1887, а већ почетком 90-тих година 19. века појавио се низ сличних модела у разним армијама Европе.

Kарикатура ИБ о југословенским медијима

.

У Музеју Војводине чува се 169 карикатура Информбироа, насталих у време сукоба Југославије и земаља ИБ блока, од 1948. до 1954. Заједно са осталим пропагандним материјалом ИБ-а, оне су илегално уношене у ФНРЈ на различите начине – бацањем из ваздушних балона, поштанским пошиљкама, убацивањем у пртљаг путника, преко посада страних теретних бродова на Дунаву... Део овог материјала који су тадашњи државни органи запленили био је предат Историјском архиву ПК СКС за Војводину, одакле је доспео у Музеј Војводине.

На данашњи дан рођен је Михајло Идворски Пупин

.

Портрет М. И. Пупина, рад Уроша Предића, 1919.

(9. октобар 1854 – 12. март 1935)

Kао и сваког 9. октобра, са поносом и посебним емоцијама сећамо се великог научника, хуманисте, добротвора и пре свега, великог родољуба – Михајла И. Пупина. На тај дан, пре тачно 166 година (1854), родио се он, један  од најзначајнијих светских научника и проналазача с краја 19. и почетка 20. века, одрастао на пространим банатским пашњацима, у земљи коју је бескрајно волео, све до своје смрти.

Ко је био Михаило Валтровић

.

Михаило Валтровић је рођен у Београду 17. септембра 1839. године. Био је утемељивач српске археологије. Након завршеног природњачког одсека Лицеја имао је прилику да уз државну стипендију настави школовање у Карлсруеу (Karlsruhe) у Немачкој на архитектонском одсеку Института за технологију. Године 1866. завршава студије и враћа се у Кнежевину Србију где ради као професор у реалној гимназији предајући индустријско-грађевинске и техничко-архитектонске предмете. Девет година касније, 1875. Валтровић постаје професор у Великој школи, а 1881. бива постављен на чело новооформљеног Одсека за археологију као професор на Филозофском факултету у Београду. У својим предавањима истицао је величину класичне цивилизације Грчке и Рима. Каријеру на факултету је временом напустио. Док је обављао овај позив своје напоре је, по узору на немачке професоре и колеге, усмеравао на увођење строгих научних метода у истраживање античке културе сматрајући њено разумевање од пресудне важности за развитак савремених културних и етичких начела. Године 1882. Валтровић започиње са археолошким ископавањем на локалитету у Виминацијуму.

Кулпински дворац као ванземаљска база

.

На вајарској колонији Музеја Војводине у Кулпину, која је била у знаку рециклажне скулптуре, учестовао  је и вајар, конзертватор и дизајнер  Дарко Ђорђевић. Тако је после колоније Збирка савремене уметности Музеја Војводине обогаћена за 12 дела, скулптура и цртежа овог аутора.