Портрет једног цара

.

 

 Саставни део визуелне културе јавног живота Аустроугарске монархије у XIX веку чинили су портрети излагани у јавним просторима − дворовима, парламенту, храмовима, градским кућама и др. Били су то махом портрети владара, локалних жупана, градоначелника, војних лица, припадника племства и националних лидера.  Као званични портрети исказивали су, пре свега, колективни и институционални, а не индивидуални идентитет приказане личности. Најконстантнију и обавезну групу ових јавних галерија представљали су портрети владара и чланова породица угарских или других династија, а најчешће династије Хабзбурга. Портрети царева су често поручивани поводом различитих јубилеја, а иконографски обрасци прилагођавани су историјским околностима. Приказиван у цивилном оделу, војничкој одежди или у пуном орнату са Орденом златног руна, цар је био исконструисана слика која је одржавала династички наратив путем које је обезбеђивана његова стална „присутност“ у удаљеним провинцијама. Портрети владара служили су као отелотворење централног ауторитета и увек се сагледавају као симболична и реторична представа моћи.

Бела ношња

.

 

 На сталној поставци Музеја Војводине, у сали у којој су изложене народне ношње етничких заједница Војводине, пажљиви посматрач ће приметити чак три комплета потпуно беле женске ношње. У питању су комплети Буњевке из Таванкута, Словакиње из Ковачице и Бугарке из Иванова.

Грмашеви отисци као визуелна поезија

.

 

Збирка савремене уметности  Музеја Војводине формирана је 1994. године и данас броји 1273 уметничка дела груписана у неколико целина. Најбројнију целину ове збирке чине дела настала на Ликовној колонији Музеја Војводине, која се организује у Дворцу у Кулпину, депандансу Музеја Војводине.

На Графичкој колонији из 2013. године учествовало је 11 уметника, од којих је један од тада млађих учесника, нажалост данас покојни. У питању је величина како у српској, тако и италијанскоj графици – Зоран Грмаш. Радови које је овај талентовани графичар поклонио Музеју Војводине представљају варијације на тему отиска прста. Тако, иако тематски истоветни, ови радови по распону различитих поступака рада и метода штампања откривају искусну руку мајстора графичког заната, било да је у питању техника колографије, суве игле или акватинте.

Љубав на дар - Љубавне честитке

.

Трагајући за честиткама и разгледницама по старим албумима и пожутелим, избледелим ковертама, преда мном се отворило једно ишчезло време. Многе данашње породице чувају успомене на своје претке у фиокама или украшеним кутијама, које дуго нису отваране. Осим мириса старе хартије, који се увлачио у ноздрве, привукао нас је занимљив развојни пут преписке и међуљудских односа унутар породице и ван ње. То је занимљив свет симболике, наиве и хумора, иза којег су, услед тадашњег „строгог“ кодекса понашања, биле сакривене емоције људи.

Страдање деце у логору Јасеновац

.

 

 Један од најстрашнијих логора смрти у читавој Европи за време Другог светског рата налазио се у Независној Држави Хрватској. Био је то Јасеновац, отворен на пролеће 1941. године. Етничко чишћење Срба, Јевреја и Рома спровођено је на толико свирепе начине да су и изасланици Немачког рајха у НДХ били згрожени пред сценама ликвидације више од 700.000 мушкараца, жена, старих и деце. Неке рачунице мртве броје скоро до милион.

 Велики логорски комплекс имао је више сектора. „Логор број V“ био је намењен искључиво за смештај и ликвидацију најмлађих. Имплементација различитих метода над невином децом, као што су издвајање оних наизглед снажнијих ради васпитавања у усташком духу, а против сопственог народа или селекција слабијих ради зазидавања, страшног мучења, паљења и затварања у заражене собе, говори у прилог страхотама за које су усташе биле видно способне. Када су једног од надређених у логору питали шта да чине са вишком деце која су масовно вагонима довођена у Јасеновац, он је за ноге дохватио оближње дете и свом снагом га треснуо о зид, а дете је са расцопаном лобањом пало мртво. Он се насмејао, давајући остатку сличних јунака јасну идеју за решење овог „проблема“.

                                                Изгладнели малишани у логору Јасеновац

Свастика

.


На статуети са другог примерка колица из Дупљаје, урезан је на три места кукасти крст. Он привлачи погледе посетилаца, услед значења које је задобио током ХХ века и тражи појашњење. Одакле симболика нацистичке Немачке у бронзано доба?

Труковање и још понешто

.

Шта је труковање и зашто је важно да то објаснимо?

Један од најважнијих разлога је тај што треба да схватимо да без труковања не би било ни веза, да будем прецизнија веза по писму! Дакле, ни свих оних прелепих извезених цветних орнамената у композицији са монограмима, пауновима, мачкама или псима. Непостојање труковања би довело до тога да би бројне девојчице, девојке и жене остале ускраћене за једно прелепо умеће, а то је вез!

Затим, какве би биле девојачке спреме да није било труковања па онда и веза? Како би оне проводиле своје слободно време? Како би се остваривале блиске везе између мајке и ћерке, баке и унуке, свекрве и снаје? Како би све оне изразиле своју креативност, маштовитост, умешност или своја осећања? Али кренимо редом...