Кроз призму новинских реклама – Жена новог доба – међуратни период (II део)

.

 
 

 Након Првог светског рата битно се променио положај жене у друштву. Она је полако стицала право на учествовање у јавном животу и запослење ван куће. То је знатно утицало на њен начин одевања и понашања, али и на њене потребе. Уместо дотадашњих дугих хаљина и корсета, који су обликовали тело жене и симболично је подсећали на то под каквим стегама живи, она је почела да носи све краће сукње и хаљине, које су временом откривале чланке, а потом и целе листове ногу. То је довело до појаве свилених чарапа и ципела са високим потпетицама, које су изазвале прави „морални“ шок у тадашњем свету. Како су жене постепено прихватале овај одевни предмет, али и модни детаљ „лудих двадесетих“, тако се он све више рекламирао. Многи тадашњи листови и модни часописи били су препуни рекламних огласа за одећу у стилу „чарлстона“, шешира, ташни, рукавица „по париској и бечкој моди“ и свилених чарапа, какве је, на пример, нудила продавница „Клајн Еуген“ у Новом Саду, Великом Бечкереку и Сенти. Немачки листови Verbaszeitung и Bilder Wochenblatt су тридесетих година 20. века били препуни рекламних огласа за кројачке салоне и салоне шешира. Заступљене су и рекламе за конфекцијска одела, као што је тивар. Новине из тог периода готово редовно су доносиле рекламне огласе за обућу, међу којима посебно место заузима обућа бата и пеко, али и обућа других произвођача.

Кроз призму новинских реклама – Како су се жене неговале у 19. и почетком 20. века (I део)

.

 

 Новински огласи су већ у 19. веку постали озбиљан извор информација, а развој дизајна током 20. века, усавршавање технике штампања и увођење фотографије у дизајнирање рекламног материјала, омогућили су штампаној реклами да достигне веома високе стандарде. Такве рекламе данас нам пружају читав низ драгоцених података о времену у којем су настале, о потребама људи и њиховим навикама, укусу, платежној моћи, као и о врстама и квалитету производа који су им нуђени. Кроз цртеже и илустрације, а касније и фотографије, стичемо представу о различитим модним трендовима који су владали у одређеним временским периодима, а били су везани за одевање, фризуре, накит и опремање стамбеног простора.

Орден Светог Саве другог реда

.

 

 Кнежевина Србија је проглашена Краљевином 5. марта 1882. године. Наредне године, 23. јануара 1883, краљ Милан Обреновић донео је указ којим је установљен Орден Светог Саве, a истовремено је основан и Орден белог орла. Орден Светог Саве је назван по првом српском архиепископу Светом Сави, који је припадао царској и краљевској династији Немањића.

Графика „Битка код Петроварадина 1716 (5. август)“

.

 

JAН ВАН ХУХТЕНБУРГ / JAN VAN HUCHTENBURGH (Харлем, 1647 – Амстердам, 1733)
Битка код Петроварадина 1716 (5. август)

Натпис: Vue et Representation de la Bataille de Petrowaradin donnée 5 D’ aout 1716.

1725, Хаг (La Haye)
Бакропис на хартији, 45 х 57 цм

Сигн. д. д.: Huchtenburgh Pinxit et Excuditm, испод: Tom. I. N°. 30.

Инв. бр. Л 209

 

 Једну од најрепрезентативнијих целина Збирке ликовне уметности Музеја Војводине представља колекција графика, која броји преко 450 графичких листова изведених у различитим техникама. Графике са ведутама градова, портретима истакнутих личности и приказима битака чине драгоцен ликовни материјал, значајан за културну историју Војводине. Графика Битка код Петроварадина 1716 (5. август), изложена на Сталној поставци Музеја Војводине, чува сећање на један од најзначајнијих историјских догађаја који су се одиграли на овим просторима.

Битка код Петроварадина 1716.

.

 

План и приказ битке код Петроварадина 5. августа 1716.

Цртао: Cyriakus Blonder, мајор инжењерских јединица

Резао: J. A. Corvinus; штампао: Jeremius N. Jolf,

1716-1717, Аугзбург

Бакрорез на папиру: пр.: 54 х 42 цм, л.: 55,5 х 43 цм.

Инв. бр. Л 225

 

 Последња велика битка код Петроварадина у аустријско-турским ратовима одиграла се 5. августа 1716. године. Велики везир Силахдар Дамад Али-паша кренуо је са војском од Београда према Петроварадинској тврђави. Већ је био славан јер је претходне године освојио Мореју од Млетачке републике и тиме прекршио Карловачки мир из 1699. године.

Кад се крошње огледају

.

 

 Музеј Војводине поседује четири графике новосадске уметнице Јелене Средановић из циклуса Отисци природе. Графичарка их је поклонила после Колоније Музеја Војводине која је одржана 2013. године.

Сребрна „лепиња“

.

 

 Комад сребра, који личи на лепињу – колач, пронађен је у малој остави сребрног угарског и фризашког новца закопаној оквирно око 1270. године. Остава је пронађена у близини остатака средњовековног Ирига, који се први пут помиње 1225. године, када је основан павлински манастир за који се највероватније повезује ова остава.