Експериментална археологија – oд дивљег квасца до праисторијског хлеба

.

 

Модерна археологија се бави реконструкцијом живота праисторијских људи. За многе предмете и грађевине настале људском руком знамо како су изгледале, али не и сасвим како су направљене. Најбољи пример за то су пирамиде у Египту.

 

Вотивни (култни) хлеб од глине из неолита, Потпорањ (Војводина)

 Тамо где теоријска археологија не може да пружи одговоре наступа најмлађа дисциплина у археологији—експериментална археологија. Резултати ове, у Европи и свету све популарније дисциплине, умногоме обогаћују наша сазнања о свакодневном животу људи у прошлости.

Беседе

.

 

 

 Беседе  су биле посебан вид друштвеног и забавног живота, нарочито популаран код омладине током 19. века и првих деценија 20. века, када су постојала строга правила везана за њихово „владање“.

Народне ношње Војводине

.

 

Традиционална одећа сеоског становништва Војводине или како је уобичајено називамо народна ношња, према основној етнолошкој подели спада у панонски тип ношње. Панонске ношње су перпознатљиве по томе што су основни одевни предмети израђени од тканина биљног порекла – кудеље и лана, а од половине 19. века и памука. Ови материјали, осим памучне нити, која се куповала, су се у потпуности производили у домаћој радиности. Може се рећи да су значајан утицај на ову карактеристику ношњи панонског типа имали климатско-географски услови подручја погодни за узгој текстилних биљака.

Сецесијски параван Драгутина Инкиострија

.

 

 Као последица напретка технике, демографског раста и развоја градова, живот у Европи из основа се променио на прелазу из 19. у 20. век. Уметнички стил који се појавио у том периоду и одражавао дух fin-de-siècle познат је под називом сецесија. Интернационалног карактера, овај стил имао је специфичне, националне варијанте у различитим земљама и, у зависности од земље у којој се јавио, називан је ар нуво, југендстил, бечка сецесија итд. Сам назив сецесија потиче од латинске речи secessio – одвајање, и указује на радикалан прекид са дотадашњим академизмом у уметности. Тада долази до брисања традиционалне хијерархије између уметничких дисциплина, а креирање употребних предмета прераста ниво занатства и достиже вредности уметничког стваралаштва. У потрази за новим начином изражавања представници сецесије окрећу се природи, проналазећи инспирацију у њеним облицима и формама. Упоредо са тим процесима долази до откривања и јачања националних културних традиција. Нови уметнички правац обухватио је све гране уметности – архитектуру, сликарство, вајарство, а свој најпотпунији израз имао је у примењеној уметности. Крајњи уметнички циљ био је повезати различите облике креативног стварања у јединствено дело (гезамсткунстверк),  што је постулат примењиван и код уређења ентеријера.

 

Некада Школски лист – данас Просветни преглед

.

 

   Школски лист је почео са публиковањем у Новом Саду 1858. године на предлог др Ђорђа Натошевића и трајао је 39 година. На основу места где је излазио могу  се уочити четири фазе његовог постојања (новосадски, будимски, сомборски и карловачки). Престао је да постоји 1910. године. Уредници Школског листа били су: Ђорђе Рајковић, Ђорђе Натошевић, Никола Вукићевић, Ђорђе Поповић, Божидар Борђошки, Мита Клицин, Јован Ђорђевић, Тодор Димић, Стеван Коњовић и Стеван С. Илкић. Објављени чланци односили су на рад школа, на наставни план, одлуке просветних радника, штампана издања, као и на свеукупни рад професора и учитеља. Говорило се о телесном, умном, душевном и друштвеном васпитању деце. Биле су објављиване библијске, религиозне и моралне приповетке, басне, одабрани псалми, песме, народне пословице и сл. У почетку су сарадници Школског листа били само др Ђорђе Натошевић и Никола Вукићевић, који су у првих једанаест бројева написали готово све прилоге. Године 1866. Никола Вукићевић преузима штампање Школског листа, тако да издавање и уредништво из Новог Сада прелази у Сомбор до 1903. године.

Урамљен невестински венац

.

 

 

 У уређењу ентеријера сеоских и градских кућа крајем 19. и почетком 20. века биле су уобичајене представе које су биле везане за важне догађаје из породичног живота, као што су фотографије чланова породице или успомене са ходочашћа. Међу њима су били и урамљени невестински венци.