Пет динара краља Петра I Карађорђевића

.

 

 Петар Карађорђевић рођен је 11. јула 1844. године, а преминуо је 16. августа 1921. у Београду. Оновну школу и гимназију завршио је у Београду, а даље школовање је наставио у Швајцарској, Француској и Бечу. После убиства кнеза Михаила у мају 1868. тадашњи политички кругови који су подржавали династију Обреновић прикључили су Уставу и одредбу којом се породици Карађорђевић забрањује повратак у отаџбину и одузима сва имовина.

Предшколскe установе између два светска рата. Oд забавиље до струковног васпитача. Од чувалишта до вртића.

.

 

 Прве предшколске установе у нашој земљи настајале су у другој половини 19. века. Простор данашње Војводине је био саставни део Хабзбуршке монархије, те су одређене друштвено-економске, политичке и културно-просветне прилике утицале различитом брзином на развој појединих вртића.

Карта Петроварадинског шанца из 1745. године

.

 

 Почетак модерне историје Новог Сада везује се за 1694. годину када су Турци прогнани из ових крајева. Град је првобитно био познат под именима Рацка варош, односно Српски град и Петроварадински шанац. Први становници насеља били су великом већином Срби, али и Немци, Јевреји, Мађари, Јермени, БугариЦинцари и Грци. Године 1692. почела је изградња Петроварадинске тврђаве. Она је служила као брана од најезде Турака. Петроварадин је био у османском поседу све до Великог бечког рата (1683‒1699), када га освајају Аустријанци. Покушавајући да поврате изгубљену тврђаву, Турци су започели неколико похода, али су доживели велике поразе: у бици код Сланкамена (1691) и бици код Сенте (1697). Услед лоших временских прилика напустили су Петроварадин 1694. године. Велики бечки рат завршен је Карловачким миром, Турци су поражени и повукли су се из Средње Европе. Већ 1716. Османско царство започиње нови рат против Аустрије. Одлучујућа битка се одиграла на Везирцу, код Петроварадина почетком августа 1716. године. Турци су поражени и заувек напуштају ове просторе. Тадашња Рацка варош улази у састав Хабзбуршке монархије и постаје део Војне границе Великог царства. Постаје и седиште српских црквених парохија у Бачкој, на челу са владиком.

Фризашки фениг (фризатик)

.

 

       

 Фризатик или како га називају Фризахер (Friesacher) је сребрни новац, који је кован од почетка 12. до средине 13. века у Корушкој, Крањској и Штајерској, а касније и у Славонији. Фризатик је добио име по Брежама (нем. Friesach) у Корушкој, данашњој Аустрији где је Конрад надбискуп Салцбурга први ковао велике сребрне денаре, који су у наредних сто година служили као платежно средство.

Музеј присаједињења 1918. и његове збирке

.

 

 Као једно од четрнаест одељења Музеја Војводине, Музеј присаједињења 1918. основан је почетком 2017. године, са примарним задатком да прикупља музејске предмете везане за поменути догађај, формира музејске збирке, приреди сталну поставку о присаједињењу Војводине (Баната, Бачке, Барање и Срема) Краљевини Србији 1918, а потом и друге тематске изложбе које је допуњују, као и да објављује стручне радове и књиге везане за идеју ослобођења и уједињења Срба, али и других Словена који са њима живе. Отуда је осмишљена и покренута едиција Присаједињење 1918, у којој је до сада објављено 11 наслова.

Нематеријално културно наслеђе – чување идентитета међугенерацијским преношењем културе

.

 

 Нематеријално културно наслеђе дефинисано је УНЕСКО-вом Конвенцијом о очувању нематеријалног културног наслеђа, донетом у Паризу 2003. године. Ово наслеђе подразумева праксе, приказе, изразе, знања, вештине, као и инструменте, предмете, артефакте и културне просторе који су с њима повезани, а које заједнице, групе и, у појединим случајевима појединци, препознају као део свог културног наслеђа. Оно се преноси с генерације на генерацију; изнова га стварају групе и заједнице у зависности од окружења, њихове интеракције с природом и њихове историје. Нематеријално културно наслеђе побуђује емоције, ствара осећај припадања одређеној заједници, односно осећај идентитета и континуитета, те на тај начин промовише поштовање према културној разноликости и људској креативности.

Обележавање стоке у традиционалном пашњачком сточарству Војводине

.

 

 Стока се у Војводини обележавала из неколико разлога и на неколико начина. Од 18. века и првих колонизација у Војводини, заједно са развојем сточарства јавља се и обележавање грла стоке. У ранијем периоду, честе крађе домаћих животиња биле су разлог потребе за њиховим распознавањем. Појавом организованог сеоског сточарства, обележавање стоке се врши пре свега због утврђивања власништва унутар заједничких стада.