Застава земунске народне гарде из 1848.

.

Застава земунске народне гарде из 1848. године представља један  од најрепрезентативнијих предмета који се чувају у Музеју Војводине и који сведоче о  историји Срба у Хабсбуршкој монархији.

Земун је у бурним данима Српског народног покрета 1848/49. имао важну улогу.  Био је седиште патријарха Рајачића, а од априла 1849. у њему је и центар привремене владе Српске Војводовине. У граду је била смештена и војна болница као и радионица муниције. Исте године  у Земун је, из Сремских Карловаца, пресељена и штампарија Данила Медаковића.  

Слика–сат Патријарх Рајачић благосиља Србе граничаре

.

(1859; Б. Путник према литографији Анастаса Јовановића; Уље на лименој плочи, 56 х 72 цм (са рамом 80 х 100 цм); Сигн. д.д.: Б.Путник, 1859; Механизам сата: Olbrich, Wien)

У оквиру Збирке примењене уметности Музеја Војводине својом бројношћу и репрезентативним примерцима издваја се колекција сатова. Дугогодишњим сакупљањем сатова који су израђивани или су били у употреби у Војводини од средине 18. века до половине 20 века, добија се увид у њихов технолошки и историјско-уметнички развој. Као предмет декоративно-утилитарног карактера и саставни део грађанских ентеријера, сат је носилац бројних инфомација и једно од обележја епоха у којима је било склоности према уметничким предметима и њиховом луксузном изгледу. Сачувани сатови су углавном пореклом из имућних грађанских породица и одражавају укус наручиоца и њихов статус у друштву. Истовремено, они нам сведоче о значају и месту кућног сата у историји културе.

Мајска скупштина у Сремским Карловцима (13 – 15. мај 1848)

.

Револуционарна збивања 1848. године захватила су више европских земаља, проширивши се и на Хабсбуршку монархију у чијем саставу је била и територија данашње Војводине. Основни захтеви грађанске револуције били су промена застарелог феудалног друштвеног уређења, која је подразумевала увођење грађанских слобода, решавање аграрног, као и националног питања појединих народа. Код Срба у јужној Угарској дошло је најпре до аграрних немира, а после њиховог гушења у први план је избило национално питање. Иако су се у првим данима револуционарног покрета Срби нашли под истим заставама са Мађарима, верујући да се ствара демократска Угарска,  као заједница равноправних народа, убрзо је дошло до разлаза два народа.

Библиотека Милоја Васића

.

Mеђу многобројним покретним културним добрима које чува Музеј Војводине налази се и лична библиотека познатог српског археолога – проф. др Милоја Васића.

Милоје Васић (Велико Градиште, 3. септембар 1869 – Београд, 4. новембар 1956) знаменита је личност српске науке и културе. Његово име се, пре свега, везује за праисторијско налазиште Винча, на којем је 1908. године започео прва методолошки утемељена археолошка ископавања у Србији и „свету подарио откриће“ једног од најзначајнијих неолитских налазишта у Европи. Милоје Васић заслужан је за развој свих археолошких институција у Србији и сматра се творцем наше археолошке науке. Осим у Винчи, Васић је археолошка истраживања вршио и на другим локалитетима у Србији – Пинкуму, Виминацијуму, Јабланици, Жутом брду и др. Његова библиографија је обимна, а посебно значајно је дело „Преисториска Винча“. Васић је био управник Народног музеја у Београду, професор на Великој школи и Филозофском факултету у Београду, уредник Старинара и члан Српске краљевске академије. За своја дела одликован је Орденом Св. Саве 4. степена (1904) и Орденом Св. Саве 3. степена (1924).

Тимофејева пшеница и дивља тимофејева пшеница

.

Нове врсте у Археоботаничкој башти:

Тимофејева пшеница и дивља тимофејева пшеница

Прошле јесени, 23. октобра, у Археоботаничкој башти Музеја Војводине из земље су истовремено никле прве влати двеју пшеница: тимофејеве пшенице (Triticum timopheevii) и дивље тимофејеве пшенице (Triticum armeniacum). Обе су тетраплоидне врсте. Дивља тимофејева пшеница још увек може да се пронађе у пределу Блиског Истока и широј околини, укључујући Закавказје. Дивљу тимофејеву пшеницу карактерише висок садржај протеина у зрну (30%). Осим тога биљка је отпорна на болести, нпр. пепелницу и гар. Међутим, ову плевну пшеницу одликују лоши приноси, као и ломљив клас.