Нове могућности у оквирима стручне сарадње научних иституција и Музеја Војводине на пољу заштите културног наслеђа

.

Микроскопски снимак пресека

У оквирима конзервације и рестаурације предмета од дрвета, као дела свеобухватне дисциплине заштите предмета културне баштине, највећу групу чине историјски и етнолошки предмети, али не тако ретки су и археолошки артефакти.

Органско порекло дрвета чини све ове предмете осетљивим на пропадање под утицајем времена, механичких ошетећења, климатских утицаја, биолошког деловања инсеката, бактерија и плесни. Као подгрупа, археолошки предмети су изузетно осетљиви, подложни пропадању и разградњи до уништења, те је њихов број у односу на историјске и етнолошке предмете мањи.

Неколико речи о почецима женског покрета у Војводини

.

Женско удружење Мајка Југовић, Сремска Митровица,1920.

Нисмо ми, господо накинђурене лутке и Еве...

Док је у свету развој женског покрета започео одмах након француске буржоаске револуције (1789), почеци женског покрета у нашим земљама, сежу у другу половину 19. века. То је време када  су се жене све теже мириле са чињеницом да остану на маргинама друштвених збивања и да се суштина њиховог живота своди на улогу мајке, супруге и домаћице. Оне су захтевале право на наслеђивање, право наслеђа из брачног односа, право на школовање женске деце, право на женске организације, право на јавно деловање. Борба коју су жене започеле током 18. века, трајала је кроз цео 19. и почетак 20. века док се нису  избориле за место у друштву које им припада.

Божићни обичаји

.

Зимски период је богат обичајима, а у њиховом средишту је Божић. Божићни циклус траје од божићног поста, односно Aдвента до Богојављења.

На дан Свете Варваре (код православних), односно на дан Свете Луције (код католика) негује се обичај да се у тањирић сеје пшеница, која озелени до Божића. Она има посебно место на трпези за Бадње вече и Божић. У средишњем делу тањирића је остављено место за свећу или кандило које гори у овим приликама. Та пшеница је после празника најчешће давана живини или стоци, али је понегде и чувана на посебан начин: уплитана је и пресована у облику сунца, те је на њој чувана посуда са освећеном водом, која је могла да помогне укућанима у невољи. Познати су и други обичаји вршени на овај дан, попут кувања варице – пшенице или пшенице са зрнима других биљака које су узгајане у домаћинству, доласка положајника и других.

Добротворна задруга Српкиња Новосаткиња у збирци Музеја Војводине

.

У друштвеном животу Војводине, значајно место имале су разне организације и удружења, која су се у великом броју оснивала од друге половине 19. века. Они су имали национални, сталешки, струковни или хуманитарни карактер, а у основи су готово сви имали за циљ – очување националног идентитета. То се пре свега односи на организације које су оснивали припадници мањинских народа у Аустроугарској монархији. Иако су жене крајем 19. века још увек биле на маргинама друштвених збивања, то је време када се све више повећавао и број женских удружења, на простору Војводине, која су све гласније најављивала почетак женског покретa.

Траке за полице

.

Један од најчешћих предмета који су се сачували у нашим кућама, највероватније због димензија, јесте трака за полицу. Можда је ипак сачувана и због тога што нас подсећа на мирис креденца и оставе у маминој или бакиној кући. С обзиром на то да трака за полицу свакако буди емоције у нама, ево неколико података о њима:

Трака за полицу је правоугаоног облика и најчешће је израђена од белог памучног платна индустријске производње. Почеле су да се израђују крајем 19. века, односно када се одустало од отвореног огњишта и када се у кухињи појавио шпорет. Са шпоретом су се појавили нови судови, али и намештај, па наравно и употребни и украсни текстилни предмети. Зато су одмах постале и обавезни део девојачке спреме. Траке из наше Колекције су везене, кукичане и нецане памучним концем. Најзаступљенији је био конац црвене боје, али је заступљен и конац плаве, жуте, зелене, ружичасте, наранџасте, љубичасте и црне боје, као и нијансе ових боја.

Иланџа, око 1910.

Савез сједињених Срба „Слога“

.

Срби исељеници у Сједињеним Америчким Државама су у раздобљу пре Првог светског рата, оснивали своје националне организације као и сви остали народи са простора бивше Југославије. Њиховом организовању, а касније и деловању, велики допринос је дао Михајло И. Пупин, често залажући свој углед и ауторитет који је имао како у научним, тако и политичким круговима САД-а.