Године 1978. откупљен је за Музеј Војводине сребрни медаљон римског цара Константина II (337–340), сина Константина Великог, кован у ковници Сисцији (Siscia), вероватно, судећи према аналогијама сличних медаљона, пред сам почетак владавине 336/337. по Христу. Значи, у време док је још био принц, што сведочи титула CAESAR дата на аверсу медаљона.

 За Збирку савремене уметности Музеја Војводине откупљена је скулптура од стакла, рад новосадске уметнице Мирјане Благојев под називом Пандорина кутија. Откуп је реализован средствима добијеним на Конкурсу Републичког Министарства културе и информисања 2015. године.

 Сви знају за израз „тандара-броћ“. Данас се тумачи као бесмислица, глупост, или којештарија. Али, далеко од тога да су угљенисани делови плодова броћа (Rubia tinctorum L.), пронађени на археолошком налазишту Кале-Кршевица код Бујановца у слоју који потиче из 4/3. века пре нове ере, бесмислени. Броћ, односно бојаџиска трава, или како је код нас још називају бојаџија, а неретко и црвенило се у то време највероватније користила као бојадисер за вуну. Наиме, археолошки налази указују на веома развијену ткачку делатност, а археозоолошки на узгој оваца на овом локалитету. Овај град је неговао интензивне трговачке везе са Егејом.

 Портрет, као самостална ликовна форма, појављује се у српском сликарству у XVIII веку, а нарочито ће постати популаран међу грађанством у ХIX веку када оно преузме водећу улогу у економском и културном развоју. Путем портрета појединац је желео да остави сведочанство о својој улози и статусу у друштву, а уметници су ликовним средствима исказивали одређена значења о портретисаном. Употребом различитих иконографских решења и симболичних атрибута развиће се и различите врсте портрета: меморијални, парадни, идеализовани, алегоријски итд.

 Једно од најистакнутијих одличја у СФРЈ био је Орден народног хероја, додељиван за исказивање ванредне храбрости у току Народноослободилачке борбе (НОБ). Додељено је око 1.400 ових одличја, а многа су додељена тек постхумно, најхрабријим партизанским борцима и револуционарима. Последњи живи Народни херој Петар Матић – Дуле из Ирига данас слави свој 100. рођендан.

 Пастеров завод у Новом Саду основан 1921. године, републичка референтна установа за беснило, проглашен је заштићеним спомеником културе 2001. године. Комплекс Пастеровог завода као споменика културе обухвата главну зграду, дрвену зграду поред главне и бисту Луја Пастера у бронзи између зграда, рад вајара Ђорђа Јовановића из 1932. године.