Војвођански Срби – добровољци у Првом светском рату
Званично основана 29. априла 1916. године у руском граду Одеси на Црном мору, Прва српска добровољачка дивизија је на свом врхунцу бројала око 17.000 људи. Једна од чета у коју су распоређени добровољци из Баната, Бачке, Барање и Срема носила је назив „војвођанска“ чета. Само у првом пуку дивизије, било је распоређено 1.256 добровољаца из Војводине, а уочи битке на Добруџи њихов број се попео на 6.225 људи.
Цар Николај II врши смотру Прве српске добровољачке дивизије
Командни кадар дивизије чинили су официри српске војске са Крфа на челу са командантом пуковником Стеваном Хаџићем. Добровољачки официри, бивши руски ратни заробљеници, командовали су дивизијским четама. Упркос напорима да се дивизија првенствено искористи за потребе српске војске на Солуну, она је званично ушла у састав 47. корпуса руске царске војске, што је одредило њену намену и судбину.