Изложба „Дунав, благо и културе“ од Црног мора до Шалабурга

.

 

 

 Данас је Међународни дан реке Дунав.  Овај дан се  обележава  у 14 држава, међу којима је и Србија. „У земљама широм Европе иницијатор обележавања Дана Дунава је Међународна комисија за заштиту реке Дунав (International Commission for Danube Protection – ICPDR), чија је мисија да промовише и координира одрживо и интегрално управљање водама, укључујући и заштиту, побољшање и рационалну употребу вода.“ (https://www.pzzp.rs/rs/sr/dogadaji/16-29-06-dan-dunava.html).  

 Музеј Војводине се прикључује овој прослави кроз причу о изложби под називом „Дунав - благо и културе“ од Црног мора до Шалабурга -https://www.schallaburg.at/en/exhibition-2020/the-danube-people-treasures-cultures . Изложба је постављена  у аустријском дворцу Шалабург, туристичкој атракцији смештеној у области  Вахау, на 85 километара западно од Беча. Културни предео Вахау се налази на Листи Светске природне и културне баштине УНЕСКО-а од 2000. године.

Видовдански устав Краљевине СХС

.

 

 Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца усвојен 28. јуна 1921, познат као Видовдански устав, био је први од два устава југословенске државе донета у периоду између два светска рата. Настајање овог устава био је дуг и деликатан процес и резултат политичког компромиса. Брзо ће се показати да је државни систем уведен Видовданским уставом пун мањкавости, што ће довести до тога да је држава готово непрестано имала кризе у влади.

Васа Пушибрк – ђак, професор и директор Новосадске гимназије

.

 

 Васа Пушибрк је био ђак, професор и директор Српске велике православне гимназије у Новом Саду. Рођен је 11. септембра 1838. године у Сомбору, где је завршио основну школу. Ниже разреде гимназије је завршио у Новом Саду (Српска велика православна гимназија), а више у Пешти. Студије је завршио у Бечу 1865. године. Исте године је био примљен за професора Српске велике православне гимназије, где је предавао математику и физику, а повремено и земљопис, природопис, геометријско цртање, краснопис и стенографију.

Историја фудбалских копачки

.

 

 

  Фудбал је настао као спортска игра из различитих активности лоптом, које су се током времена издвајале и развијале у посебне спортове. Корени овог спорта се налазе у негованим играма лоптом у древној Кини “Чу ки“, античкој Грчкој “Епискирос“, Риму “Харпастум“, као и у разним играма које су се играле по градским улицама средњовековних градова и ливадама изван градских зидина. Обележја модерног спорта фудбал добија доношењем првих званичних правила у Енглеској 1863. године.

Грађанске школе у згради данашње Гимназије „Светозар Марковић“ у Новом Саду

.

 

 Грађанске школе су биле четвороразредне школске установе, са практичном наставом за ученике који су имали завршена четири разреда основне школе. У грађанским школама, ученици су били оспособљавани за рад, без могућности да по завршавању настављају даље школовање.

Запрежна тешка гвоздена брâна

.

 

 Пољопривредно оруђе које изазива велику пажњу код готово свих посетилаца Музејског комплекса Кулпин, када га виде на сталној поставци у Павиљону 2 или бившој коњушници, ковачници и машинској радионици, јесте запрежна тешка гвоздена брâна. Њихова најчешћа питања гласе: “Чему служи ова машина?” или “Како се она зове?” Чим им кажем да примену налази и ван пољопривреде, код равнања тениског терена од шљаке између сетова или, пак, на хиподрому, за равнање стазе између две трке, одмах потврде да знају, чему онa служи. Дакле, реч је о брâни.

Анзихтскарта Сентандреје

.

 

 Сентандреја је питоми, чаробни, барокни градић, који је смештен на обали Дунава, недалеко од Будимпеште. Калдрмисане улице, једноспратне куће, капије од кованог гвожђа, и неколико православних храмова на малом простору, враћају нас у 18. век. Као седиште Срба чинио је важну карику у прошлости српског народа, који је Сентандреју економски и културно јачао и улепшавао.