Манџурски лук

У трансокеанској колекцији капетана Малинарића се налазе још два занимљива артефакта који потичу из Кине: мач са главом змаја и манџурски лук. Наиме, мач са дугом дршком, тип хладног оружја, чија је дршка много дужа од широког сечива, у Кини је било борбено оружје помоћу којег су саплитане ноге противничког коња. Змај који се налази на дршци мача се назива Јаи-цу и један је од девет синова змаја. Јаи-цу се често израђује на дршци мача јер његова појава симболише храброст и ратоборност, а његов изглед асоцира на шакала.

Музеј Војводине откупио је 2005. године групу луксузног накита, израђеног од сребра и злата. Према речима проналазача, изузетни археолошки налази откривени су у атару села Хртковци, на потесу Вукодер. Почев од великих истраживања локалитета Гомолава, која су започела још давне 1953. године, ово сремачко место познато је по значајним открићима.

Mešenje hleba	Domaćica sa loparom

Хлеб је основно јело војвођанског краја. Посуде које су коришћене за мешење и печење хлеба су: традиционалне наћве од дрвета и керамике, лопар, сремска лебара, дрвена посуда са шест удубљења у којима се киселило тесто за шест хлебова - за сваки дан у недељи по један.

Богата орнаментика је красила посуде које су се користиле у обредне сврхе, за крсну славу и приликом значајних датума у току године. Такве посуде су биле ћупе за изношење воде за култне потребе, затим бокали за вино, чутурице и бутеле за ракију.

Не живим да бих јео, већ једем да бих живео

Етнолошки део сталне поставке Музеја Војводине пред јавност износи предмете који су имали функционалну и употребну, а данас имају културну вредност. Изложени предмети причају причу о развоју материјалне културе на тлу Војводине од XIX до прве половине XX века. Богат музејски фонд интегрише елементе употребе предмета у свакодневном животу, начине њихове међусобне повезаности и односа према композицији становништва. Војводина је место сусрета и преламања разнородних култура, где је свака задржала своје аутентично, те прихватила нове елементе и начинила једну културу - културу заједништва различитих етноса на тлу Војводине.

У јесен, 1. октобра 1919. године, у Бачком Петровцу отворена је Словачка реална гимназија. Идејно семе за њено оснивање било је засађено 1849. године. Ту идеју је јавно изнео словачки песник Јан Колар. Други предлог је потекао из иницијативе Даниела Колењија, црквеног представника Бачког сениората 1867. године у Бачком Петровцу. Министарство просвете одобрило је оснивање вероисповедне приватне Реалне словачке гимназије, са почетком рада школске 1919/20. године. Петровачки евангелистички свештеник Самуел Штарке и учитељ Јулијус Кубањи (био је први директор гимназије, тада учитељ и управник у oсновној школи у Петровцу) свечано су увели прве предаваче и ђаке у школу. Прва етапа рада од 1919. године до 1923. била је у знамењу конституисања гимназије и живота у њој. Настава је извођена на словачком језику у алтернативним просторијама у којима је била смештена, или у основној школи или у приватним објектима. Прве две године рада Гимназија је имала само прва два разреда, а сваке наредне је уписивала по још један виши. Веома брзо постала је потпуна гимназија (са свих осам разреда наставе). Први директор био је Јосиф Шимек. Школском проблематиком бавио се Кураториј гимназије који је био формиран 1919. на скупштини делегата свих словачких општина и колонија у Бачкој, Банату и Срему. Они су се залагали за што брже завршавање радова на гимназијској згради. Подизали су је захваљујући прилозима Словака, материјалу и њиховом добровољном и бесплатном раду. Такође, новчану помоћ су пружили и Словаци исељени у Америку, као и влада Чехословачке републике. Уз активност Кураторија треба споменути и добровољни рад Друштва словачких жена, које су личном иницијативом уредиле унутрашњи простор зграде и гимнастичке сале. Градња школске зграде је била започета 1922. године.