Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца усвојен 28. јуна 1921, познат као Видовдански устав, био је први од два устава југословенске државе донета у периоду између два светска рата. Настајање овог устава био је дуг и деликатан процес и резултат политичког компромиса. Брзо ће се показати да је државни систем уведен Видовданским уставом пун мањкавости, што ће довести до тога да је држава готово непрестано имала кризе у влади.

 Васа Пушибрк је био ђак, професор и директор Српске велике православне гимназије у Новом Саду. Рођен је 11. септембра 1838. године у Сомбору, где је завршио основну школу. Ниже разреде гимназије је завршио у Новом Саду (Српска велика православна гимназија), а више у Пешти. Студије је завршио у Бечу 1865. године. Исте године је био примљен за професора Српске велике православне гимназије, где је предавао математику и физику, а повремено и земљопис, природопис, геометријско цртање, краснопис и стенографију.

  Фудбал је настао као спортска игра из различитих активности лоптом, које су се током времена издвајале и развијале у посебне спортове. Корени овог спорта се налазе у негованим играма лоптом у древној Кини “Чу ки“, античкој Грчкој “Епискирос“, Риму “Харпастум“, као и у разним играма које су се играле по градским улицама средњовековних градова и ливадама изван градских зидина. Обележја модерног спорта фудбал добија доношењем првих званичних правила у Енглеској 1863. године.

 Грађанске школе су биле четвороразредне школске установе, са практичном наставом за ученике који су имали завршена четири разреда основне школе. У грађанским школама, ученици су били оспособљавани за рад, без могућности да по завршавању настављају даље школовање.

 Пољопривредно оруђе које изазива велику пажњу код готово свих посетилаца Музејског комплекса Кулпин, када га виде на сталној поставци у Павиљону 2 или бившој коњушници, ковачници и машинској радионици, јесте запрежна тешка гвоздена брâна. Њихова најчешћа питања гласе: “Чему служи ова машина?” или “Како се она зове?” Чим им кажем да примену налази и ван пољопривреде, код равнања тениског терена од шљаке између сетова или, пак, на хиподрому, за равнање стазе између две трке, одмах потврде да знају, чему онa служи. Дакле, реч је о брâни.

 Сентандреја је питоми, чаробни, барокни градић, који је смештен на обали Дунава, недалеко од Будимпеште. Калдрмисане улице, једноспратне куће, капије од кованог гвожђа, и неколико православних храмова на малом простору, враћају нас у 18. век. Као седиште Срба чинио је важну карику у прошлости српског народа, који је Сентандреју економски и културно јачао и улепшавао.