
Налаз већег броја новца (десетак примерака до више хиљада примерака новца) на малом простору назива се остава или депо новца. Новац је најчешће сакриван пред престојећом ратном опасношћу, иако су могући и други узроци његовог склањања. Околности су биле такве да су власници тог новца често бивали спречени да се врате по њега, било због присуства непријатељске војске у дугом периоду или страдања у ратним акцијама. Може да се ради о личној, појединачној имовини (нпр. плата војника) која је закопана пред претећом ратном опасношћу или о заједничкој имовини, као што је налаз ризнице неке војне јединице. Наравно да је тешко одредити порекло неког налаза новца, јер оно може бити субјективно и стога могуће погрешно. Посебно што, како смо поменули, непосредна ратна угроженост на неком терену не мора бити једини узрок склањања оставе. Могу се навести примери остава римског републиканског новца нађених у Италији, који нису сакривени под претњом непосредног напада непријатељске војске ту где је новац закопан, већ услед ратова у Малој Азији, где су одлазили римски легионари да се боре, и који су пред одлазак закопавали – сакривали своје тешко стечене уштеђевине. Познат је и навод код грчког историчара а римског грађанина Апијана, поводом заузећа грчког острва Родос, у време римских грађанских ратова, да је (Касије) запленио сав новац и драгоцености из храмова и јавних зграда. Становницима је било наређено да у одређени дан предају све драгоцености под претњом смртне казне за оне који то не учине, а онима који би известили о сакривеном благу и одали места сакривања је обећана награда у висини десетог дела сакривених драгоцености. У почетку су грађани сакривали вредности мислећи да неће бити доследног спровођења запрећеног, али када су почела кажњавања непослушних и награде доушницима, до другог рока је становништво у много већој количини предавало што је од њих тражено. Имамо податке да су благо ископавали из земље, док су га други подизали из бунара, а трећи га доносили из гробова.