Луксузан накит за овај и онај свет (други део)

.

0
0
0
s2sdefault

На некрополи старој приближно 7.000 година пронађен је луксузни накит израђен од морских шкољки и амулети од украсног камена. Био је саставни део гробних дарова који су прилагани уз преминуле припаднике винчанске културе. Поред личног накита покојника, у овим гробовима налазили су се предмети коришћени за обављање свакодневних послова, попут керамичких посуда и разних алатки од костију и камена. Ови предмети пронађени су на локалитету Живанићева доља, удаљеном око 2 км западно од села Ботош, у близини Зрењанина. На њему су нађени предмети из различитих периода – од праисторије до средњег века – али су најбројнији и уједно најзначајнији ови из неолитског периода. У време када је откривено, ово налазиште је представљало прву познату некрополу винчанске културе. Чак и данас, након више од једног века истраживања на више стотина винчанских насеља, познате су нам само две њихове некрополе – осим ове у Ботошу откривена је и једна на Гомолави, у Хртковцима.

Међутим, локалитет код Ботоша имао је неуобичајену судбину. Управо на том месту налазило се лежиште квалитетне глине коју су локални мештани користили за израду цигле. Током експлоатације земље неповратно је уништаван локалитет, а мештани су успут сакупљали археолошке налазе, које су потом поклањали или продавали сеоском учитељу Лазару Николићу. На тај начин формирана је вредна археолошка збирка коју су, средином прошлог века, откупили Народни музеј у Зрењанину и Музеј Војводине у Новом Саду. С обзиром на то да је већи део налаза само сакупљен из разровашене земље недостају нам важни подаци кључни за прецизно тумачење ових налаза. На основу разговора са Лазаром Николићем и сељанима који су учествовали у сакупљању предмета дошло се до основних смерница – предмети су већином проналажени уз скелете у згрченом положају, а и у околини се налазио материјал својствен припадницима винчанске културе. На основу расположивих података закључено је да се на овом месту налазило насеље и некропола старије фазе винчанске културе, чија се старост процењује на време између 5.300 и 4.700 година старе ере.

Накит пронађен у овим гробовима свакако спада међу луксузне налазе, јер је израђен од ексклузивних сировина набављаних из удаљених крајева. Осим накита од шкољки и амулети, израђени од украсног камена спадају у луксузне налазе, али њих, у мањем броју, проналазимо на већини налазишта винчанске културе. Јављају се у различитим облицима, а најчешће у виду печурки на постољу, затим у облику стилизованих животињских глава, при чему се може само наслутити о којим се животињама ради, као и у виду шематизованих представа људских фигура. Направљени су од различите врсте камена често зеленкасте боје, који након обраде добија провидну, стакласту структуру и изгледа попут скупоценог алабастера. Међутим, установљено је да је у питању мермерни оникс који се може наћи на нашој територији, а својствена му је мека структура која га чини погодним за обраду.

Ови амулети су брижљиво израђени, а осим што имају постоља на којима могу да стоје попут фигурица, имају и трагове који упућују на то да су били везивани, те су могли бити ношени као својеврсни амулети-привесци. Њихова намена нам до данас остаје нејасна, али је неоспорно да су у питању изузетни примерци винчанске уметности којима су приписивана посебна својства. Амулет, иначе, може бити било који предмет, а његова најважнија карактеристика је да има моћ да заштити онога ко га носи. С обзиром да су ови амулети проналажени и на насељима и као гробни дарови, можемо закључити да су спадали у личне предмете који су штитили њиховог власника у току живота али и након смрти.

Мр Лидија Баљ, музејски саветник – археолог