Прва српска новчаница штампана у Паризу: 10 динара из 1887. године

.

0
0
0
s2sdefault
Аверс

Први српски папирни новац штампан је у време српско-турског рата, 1876. године као пробна серија која никада није пуштена у оптицај. Краљевина Србија 1884. добија Народну банку и одмах пушта у оптицај прву нашу папирну новчаницу од 100 динара, штампану у Белгији. Она је направљена по клишеу резервне новчанице од 100 франака, који је Народна банка Белгије уступила Народној банци Краљевине Србије. Иако позајмљена од Белгијанаца, ова новчаница је била носилац српског националног идентитета креираног за време владавине Обреновића. Међутим, због велике вредности, овом новчаницом се тешко манипулисало, па су се већ следеће године појавиле новчанице од 50 и 20 динара, а 1887. и новчаница од 10 динара. Банка је новчанице од 10 динара у сребру пуштала у три издања (1885, 1887 и 1893), од којих су само новчанице другог и трећег издања биле у оптицају, а новчаница првог издања повучена је из оптицаја и поништена.

Израдом новчанице од 10 динара 1887. почела је сарадња између Народне банке и Banque de France. Ова новчаница представља типичан примерак француског стила папирног новца. Припада тзв. плавом периоду технике Banque de France, јер се ова боја показала отпорном на фалсификовање посредством фотографије. Дуго је била законско средство плаћања, али је данас веома ретка. Она се појавила две године по пуштању у промет привремене новчанице истог апоена из 1885. године, а престала је да буде законско средство плаћања тек 3. септембра 1921. Веома је интересантна јер садржи две монете, на аверсу је динар, а на реверсу француски франак.

Новчаница издата је 14. јануара 1887. године у Паризу. Димензије новчанице су 140 х 95 мм и израђена је у правој боји, на жућкастој подлози. У оптицај је пуштено 10.875.000 новчаница. Аутори цртежа су Daniel Depuis и Georges Duval, док је гравер E. Mouchon.  

Daniel Jan Batiste Depuis (1849-1899) је каријеру започео као сликар, ученик Школе лепих уметности. Касније се посветио скулптури, па гравури медаља. Добитник је Награде Рима 1869. Аутор је цртежа за новчанице Банке Француске и Народне банке Србије, као и филигранског воска за новчанице Народне банке Белгије.

Реверс

Georges Duval, сликар са краја 19. и почетка 20. века, аутор је осам типова француских новчаница и четири типа новчанице Народне банке Србије штампане у Француској.

Louis-Eugène Mouchon (1843-1914)  је био медаљер-резбар и учио је занат код свог оца. Определио се за типографску гравуру у челику, бронзи и дрвету. Аутор је гравура француских и страних новчаница и поштанских марака. Добитник је златне медаље на светској изложи 1889. у категорији уметност цртежа и прве награде на изложби златарства 1893, коју је установила Централна унија декоративних уметности.

Аверс: Са леве стране приказана је млада женска фигура у стојећем положају са круном и краљевским плаштом која симболизује приказ Србије. У рукама држи штит и мач. Испод тога је одшампано: Закон од 23. септембра 1885. На десној страни између два стуба приказано је четворо деце са алатима и они симболишу: радиност, трговину, земљорадњу и риболов. Испод њих је одштампано: Фалсификовање банкнота казни се робијом. У средишњем делу аверса одштампано је: Привилегована народна банка Краљевине Србије плаћа доносиоцу десет динара у сребру, Београд 14. јануара 1887. Испод тога су потписи члана управе Јова Крсмановића и гувернера Филипа Христића.

Реверс: Са леве и десне стране између стубова налази се по један двоглави орао са краљевском круном и штитом. У средини је текст на француском језику: „Banque Nationale Privilegiee du Royaume de Serbie. Dix Francs”.

У средишњем делу новчанице у кругу налази се водени жиг са женском главом, грчког типа.

Мирјана Лакић, кустоскиња историчарка