Од идеје до оснивања високог образовања на простору Војводине

.

0
0
0
s2sdefault

Диплома Иванке Татић са Филозофског факултета у Београду, 1931.

Прве идеје да се за Србе у Хабзбуршкој монархији оснује висока школа датирају из 1774. године. Бечки двор је преко Илирске дворске канцеларије понудио Србима да се отвори Висока богословска школа. То је била понуда којом би се спречио одлазак младих људи  на школовање у Русију. Српском народу, међутим, није била довољна само богословска школа. Тражили су да се поред ње отвори и школа за образовање будућих правника и професора. Очекујући позитиван одговор представници тадашње српске образовне елите су, у Новом Саду код Николајевске цркве, припремали зграду за будућу вишу школу, до чега није дошло. Све припреме и евентуалне позитивне одговоре прекинула је Угарска дворска канцеларија, која се свему енергично противила.

Диплома Бранислава Станојевића са Универзитета у Будимпешти, 1894.

Следећи покушај за отварање универзитета, који је тада назван Академија, био је након Револуције (1848-49). Патријарх Јосиф Рајачић је предложио да се у Сремским Карловцима отворе четири факултета: Филозофски, Правни, Медицински и Богословски. Међутим, ни тада се та идеја није позитивно остварила у интересу Срба. Разлог је сада лежао у противљењу бечког двора.

Нова иницијатива се родила 1861. године на Благовештенском народно-црквеном сабору у Сремским Карловцима. Тада је гроф Петар Чарнојевић предложио да се оснује српски Правни факултет. Ову идеју је после извесног периода подржао и Јован Ђорђевић, затим мађарски барон Фридрих Подманицки. Светозар Милетић је такође подржао отварање Правне академије у Новом Саду. Образован је одбор за прикупљање новчаних прилога. Највећи прилог дао је бачки владика Платон Атанацковић. Новац је дао и Великокикиндски диштрикт, као и познати београдски трговац Илија Коларац. Међутим, ни трећи покушај није успео. Поново су се бечке власти успротивиле, а још гори услови су наступили након Аустроугарске нагодбе 1867. године.

Диплома Бранислава Станојевића са Универзитета у Будимпешти, 1894. година

Тек почетком 20. века мађарски политичар демократске оријентације Лајош Мочари покреће давни српски сан о оснивању универзитета на простору данашње Војводине. Ипак ни та иницијатива није заживела, прекинута је потоњим сукобима, а највише Првим светским ратом.

Међуратни период је носио нове политичке тековине и формирање нове државе. У њој није било места за развијање идеје о формирању универзитета. Сматрало се непотребним, јер је у Београду већ постојао један, а од 1920. године је у Суботици био отворен његов огранак – Правни факултет. Педесете године 20. века донеће промене које ће коначно омогућити развој идеја просветитељског 18. века, односно оснивање првих факултета у Војводини – Филозофског и Правног, 20. новембра 1954. године.

У збирци Школство у Музеју Војводине налазе се добро очуване универзитетске дипломе са различитих факултета. Ако је реч о дипломама са краја 19. и почетком 20. века, онда су то углавном са Универзитета у Пешти. Дипломе које су сачуване између два рата су са Београдског универзитета.

Чарна Милинковић, историчaрка