Оставе - депои новца

.

0
0
0
s2sdefault

 

Налаз већег броја новца (десетак примерака до више хиљада примерака новца) на малом простору назива се остава или депо новца. Новац је најчешће сакриван пред престојећом ратном опасношћу, иако су могући и други узроци његовог склањања. Околности су биле такве да су власници тог новца често бивали спречени да се врате по њега, било због присуства непријатељске војске у дугом периоду или страдања у ратним акцијама. Може да се ради о личној, појединачној имовини (нпр. плата војника) која је закопана пред претећом ратном опасношћу или о заједничкој имовини, као што је налаз ризнице неке војне јединице. Наравно да је тешко одредити порекло неког налаза новца, јер оно може бити субјективно и стога могуће погрешно. Посебно што, како смо поменули, непосредна ратна угроженост на неком терену не мора бити једини узрок склањања оставе. Могу се навести примери остава римског републиканског новца нађених у Италији, који нису сакривени под претњом непосредног напада непријатељске војске ту где је новац закопан, већ услед ратова у Малој Азији, где су одлазили римски легионари да се боре, и који су пред одлазак закопавали – сакривали своје тешко стечене уштеђевине. Познат је и навод код грчког историчара а римског грађанина Апијана, поводом заузећа грчког острва Родос, у време римских грађанских ратова, да је (Касије) запленио сав новац и драгоцености из храмова и јавних зграда. Становницима је било наређено да у одређени дан предају све драгоцености под претњом смртне казне за оне који то не учине, а онима који би известили о сакривеном благу и одали места сакривања је обећана награда у висини десетог дела сакривених драгоцености. У почетку су грађани сакривали вредности мислећи да неће бити доследног спровођења запрећеног, али када су почела кажњавања непослушних и награде доушницима, до другог рока је становништво у много већој количини предавало што је од њих тражено. Имамо податке да су благо ископавали из земље, док су га други подизали из бунара, а трећи га доносили из гробова.

Иако се најчешће узрок закопавања остава новца повезује са ратним опасностима и немирима, настанак новчаних депоа или остава је могуће повезати и са економским, односно са новчаним реформама, којима се уводио новац ниже вредности. Последица је била демонетизација новца бољег квалитета, који је (деловање Greshamovog закона) повучен из оптицаја, јер су га људи склањали због вредности метала у новцу.

Обично је најмлађи новац у остави готово неистрошен, док је најстарији новац веома истрошен услед дугог оптицаја – коришћења. Одређивањем тачног времена ковања новца у остави, према најмлађем новцу одређује се тачно или оквирно време када је остава сакривена. Датум ковања последњег новца или распон краћег временског периода његовог ковања даје тзв. terminus post quem, време када је могуће датовати закопавање оставе. На тај начин се опредељују и поједини историјски догађаји који су могуће утицали на формирање анализираног депоа новца. Тумачење историјских околности које су узроковале закопавање новца је толико тачније ако постоји више остава из истог периода. Поузданост закључака даје само анализа налаза, чији је састав у потпуности сачуван – „затворен налаз новца“, у противном због могућег недостатка најмлађег новца у налазу закључци могу бити невалидни. Често се дешава да управо тај најмлађи новац који је и најочуванији је самим тим и најинтересантнији за нумизматичко тржиште, услед чега је онемогућено ваљано датовање, а тиме и губитак за науку. Подробна анализа новчаних депоа је значајна јер даје добру слику састава новчаног оптицаја у одређеном времену на одређеној територији, које врсте новца су биле у оптицају и колико дуго, односно када су повлачене из циркулације, затим који је новац преовладавао у оптицају на одређеној територији. Можемо из свега горе поменутог закључити да налази остава новца значе уз опрезну анализу и интерпретацију, по могућству више истовремених остава, важне примарне изворе проучавања економске и политичке историје одређеног подручја.

Далибор Недвидек, музејски саветник – нумизматичар